СИГУРАН сам да нас чека велико повећање пензија и плата 2020. И тако ћемо ићи из године у годину. Ситуација у буџету нам је добра, догодине очекујемо привредни раст од четири одсто. Приходи нам расту, а расходи су под контролом. Већ средином године знаћемо и колико ћемо тачно моћи да издвојимо за повишице. Јер, сада више није питање да ли ће их бити, већ када и за колико - каже у разговору за "Новости" министар финансија Синиша Мали.

* Дакле, ако се испуне зацртани циљеви, верујете да ће већ у септембру бити увећања?

- Да, апсолутно верујем и у то нема сумње. Као ни у то да ћемо градити и нове километре ауто-путева, мостове, клиничке центре, домове здравља, школе, улагати у дигиталне учионице и пољопривреду, станове за младе, пронаталну политику. Све то је обухваћено инвестиционим програмом "Србија 2025". Када се он заврши, за пет година, Србија ће бити потпуно друга земља и по питању инфрастуктуре и животног стандарда. То је све оно што је требало да се уради у претходне две или три деценије, а није. Сада са стабилним финансијама, и са јасном Вучићевом визијом имамо историјску шансу да створимо земљу у којој ће наша деца моћи да планирају своју будућност.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Седам коридора за наредних пет година: Највише новца из програма за 2025. предвиђено за путеве

* Може ли те планове да помути најава кризе у најјачим западним економијама?

- Као и у свему у животу, и у економији треба имати стрпљења. Тада се покаже да мере које сте предузимали јесу праве, само треба сачекати да видите њихов ефекат и поред тога што је било негативних спољних утицаја, попут успоравања немачке и италијанске економије, као наших највећих спољнотрговинских партнера, приштинских такса, "брегзита", најава трговинског рата на релацији САД - Кина. То су све ствари које су успоравале глобално тржиште, уносиле ризике и на неки начин утицале на стопу нашег раста. И поред тога, паметном политиком, усмереном на повећање личне потрошње и јавних инвестиција, дошли смо до овакве стопе раста, а приоритет нам је инвестициони план "Србија 2025". Њиме ћемо, у наредних пет година, у Србију уложити 14 милијарди евра.

* Људима су обично апстрактни ти ваши макроекономски параметри. Када ће се те бројке о којима причате конкретно прелити у народне џепове?

- Наш приоритет у наредном периоду управо ће бити да убрзано радимо на подизању стандарда грађана, а то можете само уколико економија расте и стабилна је. Очекујемо да ћемо, након што спроведемо план "Србија 2025", достићи просечну плату од 900 евра, и просечну пензију од 440 евра. Зато желимо стопе раста од седам одсто годишње. Сада смо, након тешких реформи из 2014, дошли до нивоа стабилности наших јавних финансија. Од негативних стопа раста које смо имали у 2011, 2012. години, високог учешћа јавног дуга у БДП, дефицита у буџету и незапослености изнад 25 одсто, кроз тешке рефоме дошли смо у ситуацију да нам је раст у трећем кварталу 4,8 одсто, да смо број један у Европи заједно са Мађарском. Према засада незваничним подацима, у новембру нам је стопа раста била 6 одсто, такође највећи раст у Европи. И ове године, четврти пут заредом, имаћемо суфицит у буџету што се историјски никада није десило. Стопа незапослености је 9,5 одсто. Верујемо да ћемо на крају ове године моћи да достигнемо раст и до 4 одсто.


* Да ли ће Комерцијална банка добити новог власника?

- Поступак избора стратешког партнера за Комерцијалну банку започет је још 2009. године. Понуде су обавезујуће и једини услов за избор победника је највиша понуђена цена, при осталим једнаким условима. Очекујем да до краја јануара тај поступак буде окончан. Цена је за нас задовољавајућа и очекујем да се тај процес у наредном периоду успешно и заврши.

* Зашто се уопште продаје банка која ће годину завршити са високим профитом?

- Понављам да то није наш хир него преузета обавеза. А, иначе у отвореној тржишној утакмици где постоји јака конкуренција, држава се скоро никада није показала као бољи власник од приватника. То је случај са банкарским тржиштем, које је потпуно отворено. То није стратешка индустрија или привредна грана у којој треба да буде држава. Уз то, опредељење је да Поштанска штедионица и Српска банка остану и даље у државном власништву. А, новац од Комерцијалне банке може продуктивније и боље да се искористи, кроз улагања у младе, јавне инвестиције...

* Зар вам није инспиративан Орбанов модел, који је у Мађарској повратио утицај домаћих банака?

- Тамо је реч о утицају једне домаће банке, ОТП, која је доминантна. Ако ћемо ми то да радимо у неком наредном периоду, а не кажем да ћемо се тиме и бавити, имамо Поштанску штедионицу. Дакле, опет имамо банку кроз коју можемо да спроведемо ту визију.

* Али, Комерцијална банка предњачи и по добити, величини, раду са привредом, штедњи становништва?

- Ја не могу да поништим одлуку из 2009. године где се Влада Србије обавезала да ће окончати поступак. Ја лично такав уговор, којим се унапред обавезујете да ћете по високој цени откупити акције од страних акционара и продати банку, никада не бих потписао, поготово не 2009. године. Али, сада не можете да не испуните преузету обавезу и тако утичете на углед Србије не само у политици него и у економији.

* Представили сте нам амбициозне планове. Хоћете ли бити у позицији после избора да спроводите то што сте најавили? Увелико се прича да скоро нико од актуелних министара неће остати у Влади...

- Знам да ћу дати све од себе како бих био у тиму Александра Вучића и имао прилику да будем део ових историјских промена. Јер, заиста верујем да можемо да забетонирамо основе за даљи раст и развој наше економије. Да ли ће то бити тако или не, то је његова одлука. Мене је интересовало да будем на позицији где своје искуство и знање могу да применим и остварим неки разултат. Ако будем имао прилику то да радим и у будућности бићу веома задовољан, уколико не, увек ћу бити уз председника.


* Стижете ли да тренирате?

- У последњих месец дана баш ретко.

* Шта вам је следећи атлетски изазов? Који маратон "циљате"?

- Искрено, за 2020. немам никакав атлетски изазов. Следе нам тешки избори, где ћемо имати много противника. Нас очекује да људима кажемо не само шта смо урадили, већ шта планирамо и шта ћемо тек урадити.

* Како одржавате форму?

- Тешким радом. Крајем новембра и почетком децембра провео сам више од 20 дана у Скупштини Србије, где смо на дневном реду имали 74 закона, почевши од ребаланса буџета за ову и буџета за наредну годину, који је први пут на време усвојен. Одбранили смо и 17 завршних рачуна буџета од 2002. до сад, а то се ниједан министар финансија није усудио да уради.

СПРЕМИЋУ НОВИ ДОКТОРАТ

* ЈЕСТЕ ли, после свега, одустали од доктората?

- Увек сам имамо много вере у своје знање и способности. Никада ни од чега не одустајем и увек ћу се борити. Спремићу нови докторат, већ разматрам услове за докторске студије и овде и у иностранству. И све ћу да позовем са да иду са мном на испите.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Пола милијарде евра за спортску инфраструктуру: У програму "Србија 2025" уз национални, планирано још девет нових стадиона у девет градова

СЛАВИМ УЗ "ВИДОВДАН" И "РОМАНИЈУ"

* НЕ важите за човека који је кафански тип. Иду празници, имате ли омиљену песму?

- Не излазим нигде и ове новогодишње празнике ћу провести са децом у кућној атмосфери. Када бих, пак, био у некој кафани од народних песама бих наручио сигурно "Видовдан" или "Романију" од Халида Бешлића, бар у овом тренутку, јер се то код мене мења у зависности од расположења...

* Некада сте имали и свој бенд...

- Да, озбиљно смо свирали, бенд је био врло популаран, неколико година били смо баш активни. Звао се Н.М.И.- "Нисмо ми индијанци". Прошле године себи сам купио и бубњеве, али немам времена већ неколико месеци да се томе посветим. Гитару сада слабије свирам.

ДИНКИЋЕВЕ ПЕСМЕ БОЉЕ ОД МОЈИХ

* ПИСАЛИ сте песме. Јесте ли бољи аранжер од Динкића, који је такође био министар финансија?

- Не желим да се упоређујем са њим. Он је бољи у писању песама. Ја сам их писао у средњој школи, а он то ради мало озбиљније. Мада, мислим да су текстови мојих песама, и из ове перспективе, одлични.