ТРЕЋИНА произведене пијаће воде у Србији "нестане" на путу од произвођача до корисника. Процена је да се просечно годишње по том основу губи више од 10 милијарди динара прихода предузећа, указала је Државна ревизорска институција у свом најновијем извештају.

Последњи подаци званичне статистике за 2018. годину показују да се у дистрибуцији изгуби 230 милиона кубика воде за пиће, односно више од 35 одсто произведене воде за пиће никада се не испоручи потрошачима.

- Губици у мрежи могу се смањити инвестицијама у ревитализацију и изградњу водоводне мреже, за шта су по државним проценама, потребна улагања већа од 800 милиона евра - указао је председник државне ревизорске институције Душко Пејовић.

У Војводини је ситуација у просеку најбоља - просечни губици износе око 25 одсто захваћене воде. После Војводине долази Београд са губицима од око 33 одсто, док су губици у осталом делу земље изнад 40 процената.

Главни разлог за велике губитке воде је старост водоводне мреже. У саставу "Београдског водовода и канализације" 22 одсто мреже је старо од 46 до 55 година, а десет одсто мреже у дужини 400 километара старије је од 55 година.

"Београдски водовод и канализација" је од 2015. до 2018. године инвестирао 68 одсто средстава неопходних за амортизацију, нишки "Наисус" свега девет одсто, док лазаревачки и водовод из Прокупља нису имали инвестиција у том периоду.

Прочитајте још - Вода као пиво, а није за пиће!

Ревизори истичу да је међународно прихватљив праг за губитке воде 25 одсто - ако се четвртина и више воде не фактурише, сматра се да су губици превелики. Овај праг је прихваћен и код нас као један од циљева у Стратегији управљања водама.

Ревизија је рађена у ЈКП "Београдски водовод и канализација", ЈКП "Наисус" из Ниша, ЈКП Лазаревац и ЈКП "Хамеум" из Прокупља у периоду од 2015. године до 2018. Ревизија је, уз упитник који је послат у 148 предузећа за снабдевање водом, показала да десет одсто предузећа не мери воду, 50 одсто не проверава тачност мерача протока воде, а само пет одсто контролише количине воде које се произведу и допреме до потрошача.

НЕДОСТАЈЕ 2,6 МИЛИЈАРДИ

ДРИ је анализирала и ефикасност надзора над експлоатацијом рудног богатства у Србији. Утврђено је да су приходи по основу накнада за експлоатацију рудног богатства у 2018. години износили шест милијарди динара, а да је дуг почетком ове године према буџету Србије износио 2,6 милијарди динара.