КАДА би здравствено безбедне намирнице завршавале у процесу донације, уместо на смећу, то би било довољно да се нахране гладни у Србији. Према званичним подацима, око пола милиона људи у нашој земљи нема довољно средстава ни за основне потребе. Доношење закона о донирању вишкова хране и системско уређење у овој области, које би уклонило препреке да мегамаркети, ресторани и произвођачи прехрамбених производа дарују исправне намирнице, најављује се годинама, али до данас нема помака.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Пола хране заврши на отпаду, “банка хране“ једино решење против глади

Како "Новости" сазнају од чланова актуелне радне групе која ради на унапређењу овог законског оквира, две су кључне промене које треба да се усвоје. Неопходно је да се укине порез на донирану храну, како би се већина подстакла да је усмери ка онима којима је неопходна. Због ПДВ-а, многи се сада радије одлучују да вишкове баце. Измена Правилника о безбедности хране, која би омогућила да намирнице са ознаком "најбоље употребити до" буду дониране на дан истека тог рока, допринела би томе да велика количина исправних производа стигне до гладних. Они су здравствено безбедни, али је квалитет мало слабији.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Док једни гладују, други бацају вишак хране

Године 2015. формирана је радна група која је требало да реши ове проблеме, али ништа није учињено. Ове године Савет за филантропију председнице Владе формирао је Радну групу за унапређење законског оквира за донирање вишка хране. Када може да се очекује нови закон, питали смо у кабинету Ане Брнабић, али су нам рекли да док Радна група не формулише предлог, не могу ништа конкретно да кажу за јавност.

КЛИК ЗА ПОКЛОН ДОНИРАЊЕ хране ће бити лакше и транспарентније од јуна наредне године када почне да функционише дигитална платформа. То ће, како истичу Радмила Иветић и Милица Поповић, помоћи да се повећа количина хране која се дарује и број људи који добијају оброке.

Банка хране Београд већ 13 година сакупља намирнице од компанија донатора, складишти их, сортира и прослеђује на адресе више од 150 удружења широм Србије, која их деле својим члановима.

- Хране сигурно има довољно, не само код нас, него и у свету, јер се једна трећина баца, што би могло да подмири потребе свих гладних и сиромашних, само је проблем у прерасподели - каже, за "Новости", Радмила Иветић, председница Банке хране Београд. - У просеку, месечно обезбеђујемо 110 тона намирница, а током 2018. године смо сакупили и поделили 1.494 тоне.

Додаје да њихова организација нема капацитета да координира већи обим донација и истиче да у развијеним земљама ради по 40 банака хране.

Компанија "Делез Србија" и Банка хране, од 2015. године, у 35 градова у нашој земљи реализују пројекат "Помажемо да имају и они који немају".

- Од тада је донирано више од 3.000 тона хране - истиче Милица Поповић, менаџер комуникација у компанији "Делез Србија". - Воће и поврће свакодневно добија 9.000 социјално угрожених грађана.

Годишње, само домаћинства у Србији баце 247.000 тона хране, што је на једнодневном нивоу 676 тона. Нема званичних података о томе колике количине намирница из мегамаркета, ресторана и од произвођача заврше у смећу.

ТРЕЋИНА У НАРОДНИМ КУХИЊАМА СУ ДЕЦА

У НАШОЈ земљи ради 77 народних кухиња Црвеног крста Србије, а у тај број не спадају оне које постоје у Београду и на територији КиМ.

- У нашим кухињама један топли оброк дневно добије 33.175 корисника - каже за "Новости" Слађана Димић из ове организације. - Готово трећина њих су деца до 18 година. Свако добије по пола литра куваног јела и пола векне хлеба дневно, а то је за око 70 одсто њих и једини оброк током дана.