СРБИЈА не води рачуна о својим бранама и тиме ризикује да последице нових поплава буду знатно горе од досадашњих. Штете се до сада мере милионима евра. Питање да ли су бране за нас заштита или ризик поставили су државни ревизори у свом најновијем извештају о превенцији поплава у Србији, који је у петак представљен у Београду. Резултати су поразни: од 173 бране, колико их је идентификовано у нашој земљи, у регистар водних објеката није унето чак 115. Посебно забрињава то што нису евидентирани подаци за 21 високу брану, чије би могуће урушавање имало тешке последице.

Душко Пејовић, председник Државне ревизорске институције, истакао је да су поплаве све учесталија појава у Србији, нарочито бујичне:

- Само у мају 2014, у 24 најпогођеније општине поплаве су изазвале штету од милијарду и по евра. Истовремено, на сваки динар уложен у превенцију поплава, штете се могу умањити за три до девет динара.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Под водом више од 600 објеката и евакуисано 312 људи; Ванредна ситуација у Деспотовцу и на делу општине Љиг


ДРИ је посебно истакао небригу на две бране за које је закључено да нису у задовољаваљајућем стању. "Бањани", коју је некадашња Земљорадничка задруга "Озреница" саградила 1966. на реци Дичини у селу Горњи Бањани, код Горњег Милановца, нема водопривредну нити употребну дозволу и нико њоме не управља.

Три пута је ЈКП из овог града припремао пројектну документацију за "пребацивање" бране у надлежност ЈП "Србијаводе", јер се ради о водотоковима првог реда, али ова установа није желела да преузме управљање, јер не постоји техничка документација о изградњи. Она је изграђена како би задржала поплавни талас и нанос који се ствара у горњем току ове реке. Брана је у веома лошем стању.

Стручњаци у Институту за рударство и енергетику у Бору, као и у Институту "Јарослав Чарни" из Београда, написали су да је брана грађена на трусном подручју и да је после земљотреса 1988. и 1999. девастирана чак 69,44 одсто. Установљено је да представља велику опасност и препоручује се њено рушење или хитна санација. Извештај је направљен пре две године, али нико није реаговао.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПУСТОШ ОКО КРАЉЕВА: Домаћинства одсечена од света, не знају где ће са малом децом

ДРИ помиње и случај бране "Голи камен" код Лучана, која је унета у регистар и укључена у оперативни план, али није пренета на "Србијаводе", јер њом управља земљорадничка задруга у стечају. У међувремену, ова ситуација је ипак успешно решена. Пресудом Привредног суда усвојен је тужбени захтев Србије, која је постала власник овог објекта. Ову брану сада одржава ВЦ "Морава" из Ниша.

- Проблем је било то што је брана саграђена на земљишту чији је власник била задруга која по закону није могла бити уписана као власник. Приликом стечаја било је предлога да се брана издвоји из имовине Задруге и да се она пребаци у јавну својину Србије - рекла нам је Драгана Симић, руководилац ВЦ "Морава".


ПОЛУПРАЗАН РЕГИСТАР

ПРОЦЕС преноса брана на управљање јавним водопривредним предузећима требало је да буде завршен 2017, али још није окончан.

- брана "Паљуви-Виш" код Лајковца није унета у регистар водних објеката - каже ревизор Драгојле Полић. - Она је важна за заштиту једног од површинских копова угља, РБ "Колубара". Не налази се ни у Оперативном плану за одбрану од поплава за 2019, што носи ризик да "Србијаводе" на овом објекту не спроводи редовну ни ванредну одбрану од поплава.