ПРИВРЕДА Србије ову годину би могла да заврши са растом од 3,8 одсто, ако не и више од тога, сматра Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику. После убрзања од 4,8 одсто у трећем кварталу, економисти верују да ће, у најгорем случају, постићи планирани раст бруто домаћег производа од 3,5 одсто.

У прилог тиме иде оживљавање индустријске производње последњих месеци, пољопривреда која је ове године задржала добар прошлогодишњи ниво, али и радови на нашем делу "Турског тока". Само градња гасовода доноси 700 милиона евра додате вредности, а БДП ће погурати за 1,8 одсто. Светска банка, пре који месец, снизила је своју процену раста Србије на - 3,3 одсто.

- Ове године имамо најмање три генератора раста. Једно је грађевинарство, али не само "Турски ток". То је и градња инфраструктуре и станова - сматра Миладин Ковачевић. - Други је раст извоза и опоравак индустрије. Очекује се наставак раста индустрије и извоза. Трећа ствар је пољопривреда. Она је остала на нивоу прошлогодишњих рекордних приноса. И наредне године можемо да очекујемо наставак раста грађевинарства. "Турски ток" се наредне године опрема, настављају се послови. Трговина и услуге ће извесно расти, а оне чине 60 одсто БДП. То је подстакнуто и повећањем плата. Постоје многобројни разлози наставка раста, за следећу годину се пројектује раст од четири одсто.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Јавни дуг Србије мировао у октобру на 52 одсто БДП-а

Три месеца заредом брже расте извоз од увоза, па је покривеност увоза извозом - 75 одсто. Аналитичари окупљени око "Макроекономских анализа и трендова" бавили су се питањем како нам расте пласман у иностранство, иако стагнирају наши главни партнери.

- Изгледа да смо почели да извозимо производе веће фазе обраде, што је добро - процењује економиста Иван Николић. - Застој у Европској унији није изазвао пад нашег извоза, што је ранијих година било неизбежно. Истраживали смо да ли је одговор у бољем квалитету или новим производима. Утврдили смо да се у технолошком сегменту ствари мењају. Удео ниских технолошких грана у прерађивачкој индустрији је око 38 одсто, али опада. Имале су удео од 45 одсто 2010. године. У међувремену је удео средње развијених технологија порастао за десет процената. Србија више није конкурентна искључиво у размени ниских технолошких производа. Резултати показују да је то резултат активности страних компанија.


ХРАНА БЕЗ РЕШЕЊА

ПРЕХРАМБЕНА индустрија остаје проблем. Трећи месец заредом, у октобру је наставила да пада месна индустрија. Лош резултат прехрамбене индустрије смањио је раст прерађивачке за 1,6 одсто. Уместо више од три одсто, прерађивачка је зато порасла 1,5 одсто. Настављен је системски пад производње моторних возила. Када се изузме добар резултат компоненташа, само возила од јануара до октобра су пала 40,5 одсто. Пада и прерада основних метала, што је последица европских квота за челик.