РАДИЈАТОРЕ домаћинстава у Србији ускоро би могло да греје сунце, геотермални извори, топлота из отпада, биогас или биомаса. Градови и општине кроз Програм обновљивих извора у даљинском грејању и хлађењу у Западном Балкану могу да обезбеде средства за израду студија и развој пројекта. Европска банка за обнову и развој и Влада Аустрије за ове намене одвојиле су четири милиона евра донације. Топлане у пет локалних самоуправа у Србији врло су близу да део топлотне енергије обезбеде на овај начин, чиме би знатно смањиле емисију штетних гасова. И то по истој цени грејања.

Панчево, Бор и Нови Сад анализирају да ли је могуће да, уместо гаса или угља, радијаторе загревају и из великих соларно-термалних постројења. Ваљево и Шабац вагају могу ли да употребе топлотне пумпе које би користиле топлоту из постројења за прераду отпадних вода.

- Светска пракса показује да треба диверсификовати енергетски микс и обезбeдити топлоту из што више различитих обновљивих извора - објашњава Бојан Богдановић, шеф Пројекта. - Тако се обезбеђује сигурна испорука топлотне енергије, а топлана може да бира када ће који енергент користити у реалном времену. Тако штеди новац, јер цене производње топлотне енергије варирају у току грејне сезоне. Соларно-термална постројења могу да покрију до 50 одсто укупне потребне енергије једног система. Наше топлане су стручно и технички способне да раде такве пројекте, али им је потребна подршка коју овај програм може да пружи. Системи даљинског грејања су у овом тренутку на солидном техничко-технолошком нивоу и спремни су за даљу модернизацију. У Србији је приоритет укидање употребе мазута и смањење употребе угља, где год је то могуће. То су циљеви који су зацртани у званичним стратегијама и акционим плановима.

Прочитајте и: U topionicu ulažu 200 miliona: Projekat "Ziđina" za rekonstrukciju RTB


Дилему има ли Србија довољно сунца да нам оно догрева и станове зими, стручњаци отклањају примером Данске. Има 30 одсто мање сунчаних сати, а овакви системи тамо увелико функционишу. Уз соларне панеле израђивали би се сезонски укопани резервоари у којима би се вода до октобра загрејала до температуре до 90 степени Целзијуса. Таман спремна за сигуран и економичан старт сезоне.

- Уз све друге предности, соларно-термална постројења су добра, јер су ефикасна у току прелазног периода и старта сезоне, када је покретање и гашење котлова у току истог дана неефикасно, лоше је за систем и производи додатне трошкове - додаје Бојан Богдановић. - Грађани када чују за обновљиве изворе одговарају то је лепо, али скупо. Овде је реч о изворима који би омогућили здравије и чистије даљинско грејање по истој цени као из фосилних горива.

ИЗВОР ОД 80 СТЕПЕНИ

БОГАТИЋ је пример општине која је искористила свој геотермални извор за грејање јавних институција. Њихов извор има чак 80 степени Целзијуса, али и они температуре од 18 степени, уз топлотне пумпе, успешно греју објекте.


ТОПЛО И ОД МАРМЕЛАДЕ

МЕЂУ обновљиве изворе грејања спада и отпадна топлота. Фабрике које у процесу производње испуштају велику количину топлоте могле би је проследити за грејање. Тако се Копенхаген, између осталог, греје и захваљујући фабрици мармеладе. Уместо да троше средства за хлађење остатака воћа, користи га топлана.