СРБИЈА је прошле године од путарине на свим деоницама зарадила око 200 милиона евра. С друге стране, источни крак Коридора 10, који је недавно завршен, коштао је око 480 милиона. Јасно је да ће се његова изградња "отплаћивати" годинама, јер овом трасом на којој је наплата почела у јануару 2018. године за 12 месеци је прошло свега 1,3 милиона возила, што је мање од три одсто укупног броја аутомобила, аутобуса и камиона који су крстарили ауто-путевима.

Стручњаци, међутим, истичу да се корист од изградње модерних саобраћајница не рачуна само количином новца од наплате путарине, већ да је то само један сегмент, а да ће се улагање у инфраструктуру вишеструко вратити.

У ЈП "Путеви Србије" ове године на 777,56 километара ауто-пута који је под наплатом очекују промет између 57 и 60 милиона возила. То ће бити готово дупло више него 2009. године, када је српским друмовима прошло 32,7 милиона возила. Највећи пораст саобраћаја у последњој деценији забележен је између 2016. и 2017. године, за 15,27 одсто, када је отворена деоница Грабовница - Грделица на јужном краку Коридора 10, као и прва деоница на ауто-путу "Милош Велики", од Љига до Прељине.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ВУЧИЋ СВЕЧАНО ОТВОРИО АУТОПУТ: Киптим од срећа, радости и поноса, за овако нешто велико, моћно и лепо, што надилази наше снове (ФОТО+ВИДЕО)

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, за "Новости" каже да завршетак Коридора 10 значи живот и за јужну и за источну Србију, јер доноси и могућност за више инвестиција, нове фабрике и бржи развој, као и шансу да људи остану и имају добар живот у овом делу земље.

- Већи транзит кроз Србију значи и веће приходе од путарине, а тиме и више новца који ће бити уложен у одржавање путева, како би се сачувао њихов квалитет и безбедност - истиче Михајловићева. - Србија без завршеног Коридора 10 није могла да користи свој положај најкраће руте за транзитни саобраћај, иако је за 120 километара краћа него преко Румуније и Бугарске. То значи да смо као земља у транспортном смислу били затворени, иако смо по географском положају централна земља региона.

Михајловићева напомиње да је у последње четири године изграђено више од 320 километара ауто-путева, захваљујући чему Србија данас има укупно 950 километара ауто-пута, што је више од Бугарске, Румуније, Албаније, Македоније, Црне Горе и Босне и Херцеговине.

БРОЈКЕ * 777,56 КИЛОМЕТАРА ауто-пута је под наплатом у Србији * 21,7 МИЛИОНА аута лане прошло деоницом Београд - Ниш

Дубравка Негре, директорка представништва Европске инвестиционе банке за Западни Балкан, за "Новости" каже да ће се у наредних 30 година, на колико је узета позајмица за изградњу Коридора 10, од наплате путарине вратити две трећине уложених средстава.

- Као финансијери, када правимо процену бавимо се и финансијском и економском исплативошћу у коју је урачуната корист од смањења саобраћајних несрећа и уштеде у времену које привреда има, јер роба може брже да стиже до одредишта - наводи Негре. - Нема развоја привреде без развоја базичне инфраструктуре. Земље Западне Европе су ауто-путеве изградиле седамдесетих и осамдесетих година, Централна и Источна Европа деведесетих, а тај проблем се овде тек сада решава. Србија предњачи у односу на Босну и Црну Гору, јер је успела да се врати на европску мапу путева.

Професор на Економском факултету у Београду Љубодраг Савић сматра да ће се улагање у изградњу коридора кроз Србију вратити, али да се не може прецизно израчунати колико времена је за то потребно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Погледајте снимак из ваздуха последњег крака Коридора 10: Шест трака, 87 километара, чекали смо га 10 година! (ФОТО+ВИДЕО)


- Број возила на овој траси ће се значајно повећати сада, када је почела експлоатација ауто-пута - објашњава Савић. - Инфраструктурни објекти се не третирају на исти начин као остале грађевине, јер је период за враћање улагања код њих дужи и не постоји ауто-пут који сам себе није отплатио. Није пресудна само директна зарада од наплате путарине, већ и индиректна, у смислу колико ће се повећати број људи и количина робе, доћи ће и инвеститори, који ће допринети да људи на тој територији боље живе. Када сте добро повезани путевима, цео свет вам је доступан. Драстична је разлика већ сада између Пирота, који има одличну саобраћајну везу, и Ужица, који данас привредно једва преживљава, а основни проблем је што је далеко од ауто-путева.

ПРОРАЧУНИ ЗА БУДУЋНОСТ

И ПРОЈЕКТАНТ Драгослав Драгићевић, из Саобраћајног института ЦИП, сматра да бенефит нових саобраћајница не може да се сагледа само кроз наплату путарине.

- Пре изградње сваког пута се припрема обимна документација и раде се опсежне анализе - објашњава Драгићевић. - Просечан дневни саобраћај би требало да буде 12.000 возила. Изградња путева је јавни интерес и они се граде и када на некој деоници у том тренутку нема одговарајући број возила, јер ће тек изградња модерне саобраћајнице привући возаче и скренути их са других траса. Путеви се праве за будућност. Суштина је да свака земља треба да се повеже од севера ка југу и од истока ка западу.


ОЧЕКУЈУ РАСТ ОД ОСАМ ОДСТО

У ЈП "Путеви Србије" кажу да промет на српским ауто-путевима расте из године у годину за око осам одсто, па сличан проценат повећања очекују и у наредној години.

- Најпрометније деонице су Београд - Ниш и Београд - Суботица - наводе у "Путевима". - Укупан промет возила на деоници Београд - Чачак, у периоду од почетка септембра до краја октобра ове године у односу на исти период лане, када је наплата путарине функционисала у отвореном систему, док нису биле пуштене у саобраћај деонице од Обреновца до Љига, бележи раст за 356.932 возила, односно 82,29 одсто.