МЛЕКО ће се од наредне године плаћати у односу на квалитет, а лабораторијске анализе више неће радити саме млекаре, већ Национална референтна лабораторија. На основу квалитета млека, произвођачима ће држава исплаћивати и премије. И док су произвођачи млека задовољни овом најавом државе, и даље сматрају да је откупна цена исувише ниска да би могли да одрже производњу.

- Одлука је добра, јер без тога нема напретка - сматра Сања Бугарски, председник Асоцијације произвођача млека Војводине. - То је требало да се уради још одавно, да се одвоји квалитет од неквалитета. Да они који годинама раде све како треба буду адекватно награђени и плаћени. То се највише односи на стандарде које нам намећу Србија, ЕУ, Русија, али и друга тржишта где извозимо. Уз то, било би добро да држава изађе са минималном произвођачком ценом млека, испод које не може да се иде. Нико никог не може да натера да плати нешто, али можете да га условите минималном ценом. Само тако могу да се заштите мали произвођачи, који су и најугроженији.

Прочитајте још - Млеко сигурно и квалитетно

Када је реч о квалитету млека, како нам је испричала Сања Бугарски, не мора да значи да они најмањи произвођачи имају најлошији квалитет и да не воде рачуна о мужи и исхрани. Раније је било доста проблема са откупом, код малих произвођача млека, јер су сами носили млеко после муже. А, чим млеко дође у контакт са окружењем, оно је већ угрожено. Сада имамо око 65 одсто произвођача који имају добре и сигурне системе за мужу.

- Више нема бојазни да у млеку могу да се пронађу антибитиоци и хормони, јер оно више не може да уђе у млекару - истиче Бугарски. - То се одмах детектује, постоје ригорозне контроле и са тим нема никаквих проблема. Ипак, када је реч о соматским ћелијама и бактеријама, то је већ дискутабилно. Нас млекаре сада киње јер оне раде анализе и одлучују какво нам је млеко, а ми им више ништа не верујемо. Сматрамо да је млеко много боље него што га оне процене. Тек кад анализу квалитета буде почела да ради Национална лабораторија, то ће имати неког смисла.

Према речима Сање Бугарски, у класи млека које иде за ЕУ, постоје посебне линије у млекарама и оно се сигурно не меша ни са једним другим. А, шта се ради са млеком које не заврши на европским рафовима и да ли се оно сво меша, наша саговорница није знала да нам каже.

- Не знам како се ради у малим млекарама и са оним млеком које се доноси у кантицама, али је довољно да њих пет ради како треба, а један донесе нешто што не ваља, па да они све то помешају - говори Сања Бугарски. - Међутим, да би млекаре правиле јогурт, чак и неке врсте сирева, знам да млеко мора да буде квалитетно.

Free image Pixabay

Оно што произвођаче млека највише мучи јесте и коначна цена коју добијају од млекара. Они већ годинама указују на тај проблем, али, чини се, безуспешно.

Прочитајте још - У Србију није стигло млеко са салмонелом

- За прву најбољу класу добијамо 30-31 динар - истиче Сања Бугарски. - Без 42 динара по литру немамо о чему да причамо. Ту цену смо имали и пре четири године, пре него што је избила криза између ЕУ и Русије. Зато сада имамо оне који су одустали од производње, јер су их прерађивачи угњетавали, али и оне који повећавају производњу, како би смањили трошкове. Тачније, повећавамо број грла и млечност да бисмо смањили друге трошкове. Да прва класа буде добро плаћена, друга нешто мање, а трећа минимално. Нама је циљ да будемо добро плаћени.

НЕДОСТАЈЕ ЕДУКАЦИЈА

КАКО нам је испричала Сања Бугарски, више од половине новца од регреса узме држава кроз разне службе које они морају да плате.

- Држави плаћамо 100 динара по узорку, па ако имате 50 крава, то дође 5.000 динара месечно за одређене анализе, а њихови инжењери сточарства не могу да дођу на фарму и да раде едукацију за оне којима је то потребно - каже Сања Бугарски. - Они би требало да објасне произвођачима млека како да негују и воде рачуна о кравама, да спрече појаву маститиса, а не да се после плаћа лечење, из незнања.

Фото Н.Живановић

СУБВЕНЦИЈЕ И ИПАРД

НЕКО ко има 20 крава више не може да користи подстицаје од државе за набавку опреме и сређивање објеката, већ тај новац може да добије уколико конкурише у неком од програма ИПАРД.

- Да урадимо пројекат и све што нам треба за ИПАРД, тешка је и несавладива мисија - сматра Сања Бугарски. - Зато су фармери са 20 и више крава у неповољној ситуацији. Ко има до 19 крава може да добије субвенције за опрему и објекте и паре од државе, а ми само из ИПАРД. Иначе, уредба за роботе за мужу је добра ствар.