САМО једна реч додата члану 18 Закона о порезу на доходак грађана могла би већину запослених у Србији да остави без омиљеног кеша који добијају на име трошкова превоза. Послодавци ће, ако се Нацрт закона усвоји у садашњој форми, од 1. јануара, моћи да бирају да ли ће радницима куповати карте за превоз, терати их да доносе и правдају новац рачунима или - на исплаћену готовину почети да плаћају порез од десет одсто. Извесно је да ће, када ово постане део закона, ко се не придржава прописа ризиковати да буде кажњен.

Министарство финансија је почетком године издало Мишљење којим је већ наговестило да ће сваки пређени метар до посла морати да буде покривен "документацијом", уколико послодавац жели да накнада остане неопорезована. Додуше, не постоје подаци колико се фирми придржавало Мишљења. Јасно је да ће слова закона морати да се држе, али је тешко претпоставити шта ће изабрати као најповољнију опцију. Највећа је неизвесност пред запосленима који до радног места не користе јавни превоз.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - НЕМА ВИШЕ “ПРЕВОЗА НА РУКЕ”: Фирме у Београду ће убудуће морати да купују радницима "Бус плус" претплатне карте


- Трећа варијанта, са плаћеним порезом, била би најкомфорнија, али захтева додатна средства - објашњава Рада Стојановић, заменик уредника часописа "Рачуноводствена пракса". - Не можемо да предвидимо за шта ће се послодавци определити, као што не знамо како већина тренутно ради. Немамо сада податак да је било контрола, нити изречених санкција. С обзиром на то да се ово сада уграђује у закон, биће основ за прекршај.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - СИНДИКАТИ ПРОТИВ ПРАВДАЊА ПУТНИХ ТРОШКОВА: Неће месечне карте већ новац за превоз


Важећи Закон о порезу на доходак грађана, као и Нацрт будућег, прописује лимит од 3.837 динара за трошкове превоза без пореза. Ко исплаћује више и сада на разлику плаћа намет. Новина је што ће 10 одсто додатног трошка имати и сви они који не оправдају и износе испод лимита.

Најмање проблема нова правила ће донети фирмама са малим бројем запослених. Питање је како ће се прилагодити велики системи и да ли ће и раднике који аутомобилом стижу на посао терати да узму маркицу.

- Ми смо присталице да се на све плаћа порез - каже Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца. - Модел који подразумева да се износ правда рачунима је превише компликован. То значи да бисмо буквално морали да ангажујемо особу која би се само тиме бавила. На крају, то испадне скупље. Када се тако посматра, једноставније нам је да платимо 10 одсто пореза, него да се бавимо толиком додатном администрацијом. Верујем да ће се већина послодаваца определити за то.

Фото И.Маринковић

И ПЛАТЕ ПО НОВОМ

НАЦРТ закона о порезу на доходак грађана предвиђа и већи неопорезиви део зараде. Уместо досадашњих 15.300 динара, без пореза и доприноса биће 16.300 динара.

Компаније које стипендирају и кредитирају ђаке и студенте моћи ће месечно да им дају до 30.000 динара, а да на то не плаћају порез. Важећи лимит је 11.741 динар.