ДА би осмислили будући дом за 15.000 породица, надлежни у шведском градићу Харида у помоћ су позвали и основце. Ученике су замолили да кроз игрицу "мајнкрафт" креирају град у ком би живели. Управо ће они за двадесетак година, када насеље буде завршено, вероватно бити купци тих квадрата. И градови и општине у Србији више од годину дана имају обавезу да у одлучивање о трошењу буџета укључе и грађане, али жеље суграђана не стижу баш тако лако до локалних самоуправа.

Да би видели како да заинтересују суграђане да дају свој глас, али и да добију идеје како да дођу до што више група, представници 26 градова и општина из Србије посетили су шведске колеге. Студијско путовање део је програма "Реформа пореза на имовину", који финансира Швајцарска агенција за развој и сарадњу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -Возачи, спремите 3.944 динара: Да ли ћемо морати да променимо регистарске таблице до краја године?


Питањима школства у стокхолмском насељу Худинге бави се Јелена Дрењанин, пореклом из Србије.

- Грађани су укључени у одлучивање. Кад добијемо њихово мишљење, гледамо да ли је то могуће уважити - објашњава Јелена Дрењанин. - Ако нису задовољни, грађани се жале суду и пројекти зато некад касне. Питамо све, па и децу. Ми имамо и обданиште које ради 24 сата, седам дана у недељи, јер то треба људима. Хтели смо недавно да зидамо нову зграду општине, али кад су људи чули да ће бити близу парка, побунили су се. Сада тражимо нову локацију.

ДЕЛИ СЕ ОДГОВОРНОСТ ЗАКОН у Србији налаже да грађни морају да се укључе у одлучивање о томе како ће се трошити средства прикупљена од пореза на имовину, али није прописано како то локалне самоуправе и да ураде. - Нико не проверава квалитет јавне расправе и колико је грађана дало глас за буџет - објашњава Бранислав Милић, саветник на програму подршке реформи пореза на имовину. - Имамо локалне самоуправе које различитим темпом иду кроз тај процес. Ми смо им понудили да виде да то није немогућ задатак. Ради се и о политичкој храбрости да грађане питамо и да имамо храброст да их саслушамо. Тако се дели одговорност са грађанима, јер су одлуке заједничке.

Шведски општинари, да би чули мишљење гласача, одлазе у тржне центре, удружења, цркве, па и на скијашке стазе. Већина градова и општина у Србији жали се да житељи нису заинтересовани да се укључе у одлучивање о буџету. У Ужицу их позивају партнерским пројектом "Удружимо се". Одвојено је пет милиона динара за уређење јавних површина које грађани изаберу. Добили су 20 предлога, а 16 ће вероватно финансирати.

- Највећи изазов је како доћи до мишљења грађана и да им представимо објективну слику - објашњава Немања Нешић, помоћник градоначелника Ужица. - У основи тог проблема је недостатак поверења. Ипак, послушали смо грађане по питању проширења градског гробља. Велики број њих се успротивио и после разговора и састанака одустали смо од идеје.

ЗАШТО СЛУШАЈУ

- НЕКОЛИКО је разлога зашто управе слушају грађане, али је пресудна намера да јавна средства буду утрошена на одговарајући начин - објашњава Едвард Андерсон, стручњак за укључивање грађана у одлучивање. - Имате много јавних службеника који имају добре намере, искрено раде на неком пројекту за који верују да је потребан, али на крају то нико не користи.