МЕШТАНИ у 100 села Србије у Топличком, Пчињском, Нишком, Пиротском и Јабланичком округу, добиће нови инфрастрикутру у наредне три године. То значи да могу да рачунају на телефонске везе, нове задруге, да ће им бити изграђени водоводи, канализација...Циљ је да се помогне младима да остану на селу, изјавио је у четвртак Милан Кркобабић, министар задужен за регионални развој, пре седнице Националног тима за препород села Србије.

Према његовим речима, свако село ће добити те инфраструктурене објекте који ће гарантовати здравствене, социјалне и културне садржаје. Они би, како је рекао Кркобабић требало да створе услове да млади изберу живот на селу. Истакао је да је рад Националног тима за препород села Србије први корак у новој аграрној реформи Србије, која треба да стартује почетком 2020. године.

- Нова аграрна реформа је посттранзициона реформа која мора да обухвати питање земљишних односа, власништва, газдовања, располагања, али мора да размотри и положај и улогу пољопривредних газдинстава, пољопривредних предузећа, као и нове аграрне банке и нове пољопривреде коморе - рекао је Кркобабић. - Реформа мора да буде окренута ка стварању инфраструктуре на селу, али мора да има и шири друштвени значај, пре свега у очувању природног и културног наслеђа у Србији. Та реформа је императив за Србију, ово је почетек тог рада и она мора да буде свеобухватна и дубинска.

Посебно је истакао значај задругарства у читавом пројекту и подестио да је пре две и по година најављена акција "500 задруга у 500 села" успешно реализована, што очекује и од овог новог појекта. Председник Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ), академик Драган Шкорић, казао је да се тај одбор већ осам година бави проблемом препорода села, а да ће све прикупљене информације бити део нове аграрне реформе.

Према његовим речима, у више од 200 научно-стручних радова проблем препорода села је разматран на више нивоа, оцењено је тренутно стање и дати су предлози шта би требало учиниту у даљој и ближој будућности.

Члан Националног тима Стефан Неагић, млади пољопривредника, казао је да би предложена мера, да се младим пољопривредницима додели на коришћење државно земљиште, побољшала њихову конкурентност на тржишту. Како је рекао, то би омогућило више посла, али и више зараде, што би зауставило убрзано пражњење села и најавио да ће бити предложен још низ мера како би се спречила даља девастација сеоских средина.

Прочитајте још - Задруге као на Западу


Члан Националног тима Милован Мировић је рекао да се припрема национални програм за аграрну и социјалну реформу села, који ће бити основа практичних акција које ће водити Министарство за регионални развој, док је Владимир Гоати упозорио да је трећина села у Србији у опасности да се угаси, а да 1.000 села нема ниједну продавницу, због чега је потребан овакав пројекат.

- Србији недостаје треће дете по жени, а тај наталитетни вакуум једино може да поправи село - казао је члан Националног тима Јован Марић и додао да ће се младима промовисати "здрави модели породичног живота" на селу. - На селу је ваздух чистији, а храна и вода здрава, па би уз интернет, паметне телефоне и он лајн школовање, села могала да се препороде, а тиме и читава Србија.

ЗАДАЦИ ТИМА

Национални тим за препород села Србије је самостално саветодавно тело, које је на иницијативу министра Милана Кркобабића конституисао Кабинет министра задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа и Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности.

Тим окупља многобројне стручњаке из области пољопривреде, инфраструктуре, здравствене заштите, образовања, културе, спорта и осталих друштвених области живота, као и представнике које одређује Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности.

Стратешки циљ формирања Националног тима јесте смањење регионалне неравномерности, стварање системских предуслова за економску одрживост породичних газдинстава, креирање здравог тржишног амбијента, побољшање и модернизација инфраструктуре и стварање свих социо-културних предуслова за демографско оживљавање села у Србији.

Задатак Националног тима је формирање стручних и научно утемељених предлога као основе за креирање и дефинисање политике равномерног регионалног развоја, која ће допринети стварању повољнијих услова за живот на селу.

НАЈУГРОЖЕНИЈИ


Истраживање Геграфског института "Јован Цвијић" показало је да око 1.400 сеоских насеља има мање од сто станавника, а да је угажено 24 села. Најугроженија су села на Старој планини, Власини и на административној линији централне Србије са Косовом.