НА шта је утрошен сваки јавни динар у последњих 17 година биће познато по усвајању завршних рачуна буџета од 2002. до 2018. године, који ће се пред посланицима српског парламента наћи највероватније у новембру. Управо толико времена је протекло откако је држава последњи пут положила рачун грађанима.

Скупштина Србије тако ће, први пут после 17 година, на инсистирање министра финансија Синише Малог, током јесењег заседања расправљати о завршним рачунима буџета, односно како је трошен новац из државне касе. Влада је јуче посланицима проследила извештаје о расподели новца од 2002. до 2014. док су "буџетски цехови" за последње четири године послати пре недељу дана.

- Министар финансија Синиша Мали ће на неком од наредних скупштинских заседања, пред народним посланицима, бранити 17 предлога Закона о завршном рачуну буџета Републике Србије, од 2002. до 2018. године - наводе у Министарству финансија. - На тај начин, кроз један у потпуности транспарентан процес, јавност ће бити упозната како је буџетски план остварен сваке поменуте године.


ПРОЧИТАЈТЕ И: Учествоваћемо у циклусу од 12 милијарди евра



Колики су били планирани приходи и расходи, а колико је заиста приходовано и потрошено, одакле и на шта, колики су били мањкови у државној каси, ко је све субвенционисан и са колико пара, колико нас је коштало задуживање државе - само су нека од питања на које одговор дају управо ови предлози закона.

Последњи пут парламентарци су усвојили извештаје о трошењу државних пара у свим министарствима и ресорима за 2000. и 2001, у време када је министар финансија био Божидар Ђелић. Од тада, ове теме није било на дневном реду и поред тога што је, према Закону о буџетском систему, Влада дужна да до 15. јула текуће, Скупштини достави завршни рачун за претходну годину.

Иначе, ревизију завршних рачуна буџета редовно ради Државна ревизорска институција, на шта је обавезује Закон о ДРИ. Почев од 2009. године па до данас, ДРИ је сваке године спроводио ревизију Завршног рачуна буџета Републике Србије, а на интернет-страници ДРИ објављено је 10 оваквих извештаја.


ОДГОВОРНИХ НИЈЕ БИЛО

ДО сада нико није одговарао зато што државни рачуни у Србији нису усвајани од 2002. године, упркос законској обавези. У земљама ЕУ је било другачијих примера. Рецимо, један министар спољних послова Шпаније својевремено је закаснио десет дана са подношењем завршног рачуна и због тога поднео оставку.