Посете банкарским филијалама су и даље важне клијентима банака у земљама централне и источне Европе (ЦИЕ) упркос расту популарности дигиталног банкарства, и чак су чешће него посете лекару или сајтовима за куповину преко интернета, показали су данас објављени резултати једног истраживања.


Готово сви клијенти банака у земљама ЦИЕ посетили су филијалу у протеклих 12 месеци, док у Србији одлазак у филијалу предњачи у односу на неке уобичајене активности (физичке активности, онлајн куповину, затим коришћење дигиталних банкарских сервиса, одлазак на културни догађај, посету саветнику банке и одлазак на спортски догађај), наводи се у најновијем истраживању банкарског тржишта које је за Ерсте Групу у земљама ЦИЕ спровео ИМАС Интернатионал.


Од седам земаља обухваћених истраживањем, Србија и Хрватска су једина два тржишта на којим су они који искључиво посећују филијале и даље највећи сегмент, док је у осталих пет земаља - Аустрији, Чешкој, Мађарској, Румунији и Словачкој - и даље највећи сегмент оних који истовремено и посећују филијале, али и користе дигиталне банкарске канале, односно примењују приступ "и дигитално банкарство и филијале".


Прочитајте још: ПРЕТРАЖИВАЧ НА САЈТУ НБС ОТКРИВА: Које скривене трошкове банке зарачунавају


Ипак, ни Србија ни Хрватска не заостају, јер у те две земље, како се наводи у истраживању, најбрже расте број клијената који комбинују дигитално банкарство и одласке у пословницу.


За већину испитаника на свим тржиштима, циљ посета филијалама није само подизање новца са банкомата, већ и лични контакт и разговор са саветником или благајником банке, што посебно важи за испитанике из Србије, тачније њих 88 одсто.


Најмање су за непосредни контакт са запосленима били заинтересовани у Цешкој Републици - укупно 56 одсто анкетираних.


Филијале посећују клијенти свих старосних доби, а иако је међу младим клијентима посебно популарно мобилно банкарство, они и даље одлазе у пословнице да се директно посаветују са запосленима, показали су резултати истраживања.


Нешто више од 40 одсто банкарских клијената у Србији и Хрватској каже да су користили дигиталне банкарске сервисе у протеклих шест месеци, а четири процента банкарских клијената у Србији је у потпуности избегло посете филијалама.


Насупрот томе, више од четвртине испитаника у Чешкој и сличан удео грађана Словачке ниједном нису посетили филијалу у истом периоду.


У Србији је, такође, забележен пораст корисника дигиталног банкарства само путем мобилног телефона, са 14 одсто у првој половини 2018. на 32 процента у истом периоду ове године.


Србија и Румунија су прва два тржишта у ЦИЕ на којима се дигиталним услугама чешће приступа искључиво на мобилном телефону. Међутим, и у овим земљама највећи удео клијената често користи и свој мобилни и компјутер за дигитално банкарство - у Србији нешто више од половине њих.


Иако је комбинација коришћења дигиталних канала и посете филијалама актуелан тренд, све указује на то да ће убудуће бити све више клијената који се служе само дигиталним, или чак искључиво мобилним банкарством, закључује се у истраживању.