УЛАГАЊЕ У УДРУЖИВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА: У задруге је уложено 1,7 милијарди

Е. В. Н.

30. 05. 2019. у 08:13

УЛАГАЊЕ У УДРУЖИВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА: У задруге је уложено  1,7 милијарди

Министар Милан Кркобабић у Смедереву,фото Н.Живановић

Уз подршку државе основано је 430 нових организација и то у пет најмање развијених округа

УЗ подршку државе у протекле две године Србија је добила око 430 нових задруга. У том периоду наша земља је у обнову задругарства уложила рекордних 1,7 милијарди динара. Бесповратно је свака новооснована организација добијала до 7,5 милиона, постојеће су могле да рачунају на 15 милиона, а сложене задруге на 60 милиона динара.

Министар без портфеља задужен за регионални развој Милан Кркобабић, који је покренуо акцију "500 задруга у 500 села" каже да се у Србији пробудио дух задругарства. Истиче да је број задруга од почетка ове акције повећан за 26 одсто. Основано је 430 нових задруга, а постојало је њих око 1.500.

- Средства која држава даје намењена су за нове машине, нову опрему, искључиво за стварање нових вредности - каже Кркобабић. - У овој години су основане 92 задруге, а ускоро ће бити објављен и конкурс којим ће се обезбедити средства за њих 60. Ако знамо да свака задруга има најмање пет оснивача, односно домаћина, а да број коопераната иде од 100 до 250 по задрузи, то говори о значају задругарства у Србији.

Прочитајте још - Задруге враћају живот селу

Према његовим речима, средства државе добијала су најчешће задруге у пет најмање развијених округа - Пчињски, Топлички, Нишавски, Јабланички и Пиротски. Управо у овим деловима јужне и источне Србије, села се гасе, а младих домаћина нема.

- Просечно овде домаћини имају по 2,4 хектара у поседу - прича Кркобабић. - Да би опстали морају да се удруже, без обзира на то да ли се баве повртарством, воћарством, сточарством. Једино кроз јаке задруге имамо јаког домаћина и једино тако село може да опстане. Једино тако можемо да подмладимо села, јер младима треба обезбедити нормалне услове за живот на селу. Први пут, селу су доступни и знање и технологија. Наш партнер у акцији оживљавања села је и Српска академија наука и уметности, и одбор за село. Они су гарант да ће домаћинима обезбедити све потребно знање.

НИШ - У општинама Нишавског округа формиране су задруге и већих има десетак, а има их из из свих грана пољопривреде. Задруге су углавном добијале новац за опрему, засаде и куповину уматичених стада. Једна од првих задруга у Србији основана је пре две године у Гаџином Хану и бави се производњом лековитог биља.

- Нас 15 задругара и 27 коопераната успели смо да повећамо засаде са 6 на 20 хектара на којима гајимо лековито биље намењено искључиво извозу. Наш принцип је да најпре уговоримо продају па тек онда планирамо колико ћемо засадити - каже Зоран Илић, директор задруге "Заплањски засад" која тренутно има 73 кооперанта, а интересовање је све веће. - Сељаке привлачи то што нудимо сигурност, а са друге старне морају се придржавати упутства за органско гајење.

ЛУЧАНИ - У драгачевском селу Велес основана је прва пољопривредна задруга на подручју општине Лучани. Покретачи идеје за оснивање задруге су сами мештани овог села, а један од њих је Новит Ивановић, дипломирани инжењер агрономије, пореклом из Велеса, који пуних 50 година живи и ради у Бечу. Он је у Велесу саградио мини-хладњачу коју је хтео да поклони селу, али се, ипак, одлучио да је укључи у задругу и на тај начин помогне свом завичају. Већ су обављени разговори са потенцијалним купцима из Аустрије, који су заинтересовани за сарадњу.

Прочитајте још - Да свако веће село има задругу

ЛЕСКОВАЦ - У последње две године, уз финансијску подршку државе на подручју Лесковца основане су четири нове, а једна задруга је значајно унапредила своје пословање. Пре две године ЗЗ "Зелена звезда" из Винарца, која окупља десетак задругара и има више десетина коопераната је захваљујући подршци државе, од око 10 милиона динара, започела калибрацију својих производа и набавила нови трактор, опрему за компјутерско управљање наводњавањем. Прошле године развој задругарства у овом крају подржан је са око 36 милиона динара. Средства су добиле четири задруге: из Доњег Трњана, Вучја, Горњег Крајинца и Градашнице.

ЗРЕЊАНИН - Недавно основана пчеларска задруга је прва на подручју средњег Баната и удружила је 30 пчелара који имају заједнички циљ - квалитетну производњу меда. Добар пример оживљавања старих задруга је и "Слога" у селу Крајишник код Зрењанина, коју је основао Зоран Јерковић, некадашњи карате тренер.


Задруга "Зелена звезда" у Лесковцу Фото Приватна архива

- Човек сам спорта, а спорт је и слога, јединство, па отуда идеја да оживимо стару задругу и назовемо је именом како се и некада звала - каже Зоран Јерковић, који је пре 30 година отишао из родног села, али се пре шест вратио са идејом да оживи газдинство, уз нагласак да задруга има 17 младих брачних парова и 20 младих људи који обрађују 35 хектара плодне задружне земље.

ПОЖАРЕВАЦ - На подручју Браничевског округа постоји око 50 задруга.

- Пољопривредници се удружују јер на тај начин могу да обезбеде јефтинији репроматеријал и више цене својих производа - истиче Милош Миловановић, председник Основног задружног савеза Пожаревца. Рад задруга олакшава подршка локалне самоуправе, као што је то случај у општинама Велико Градиште, Кучево, Петровац на Млави.

КЛАНИЦА ЗА ИЗВОЗ У чачанском крају је планирано оснивање сточарске задруге у Чачку, и у том захвату ће учествовати сточари са Пештера и чачански пољопривредни инжењери. Идеја је да се у Чачку отвори извозна кланица за говеда и овце, која ће бити опремљена по најсавременијим стандардима данашњице за ову делатност. - Чачак је некад био центар за ову производњу и циљ нам је да, опет, рачунајући на фармере од Шапца до Крушевца и од Крагујевца до Дрине годишње одгајамо и купцима испоручимо 15.000 говеда и 2.500 оваца - рекао је Радич Нешковић, један од иницијатора овог пословног подухвата.

КРАЉЕВО - Иако се од почетка државног пројекта "500 задруга за 500 села" повећало интересовање пољопривредника из краљевачког краја за удруживање у задруге, на територији града Краљева тренутно постоји 18 регистрованих пољопривредних задруга, али је број активних двоструко мањи.

- Субвенције државе су у великој мери помогле задругарству које је у протеклом периоду било у запећку јер се на задруге гледало као на неки остатак комунистичког времена. Од када је кренуо пројекат о формирању 500 задруга повећало се интересовање пољопривредника за оснивање задруга и надамо се да ће се конкретни резултати тек видети у наредном периоду - каже Предраг Белић, секретар Задружног савеза Рашког округа.

ВОЈВОДИНА - У Војводини тренутно има 420 активних земљорадничких задруга, а прогнозе су да ће их у наредном периоду бити све више, будући да је интересовање пољопривредних произвођача за тај облик организовања изузетан, поготово последње две године, када су средства државе добиле 23 задруге. "Бегечки повртари", највећи произвођачи шаргарепе, нису "прошли" на прва два конкурса, односно нису добили новац, али ће опет конкурисати за средства.

- Ако овог пута будемо имали више среће, финансијску подршку искористићемо за унапређење пословања наша 34 задругара - каже за Горан Зац, директор задруге у Бегечу.

Прочитајте још - Задругама 700 милиона на поклон

КРАГУЈЕВАЦ - На подручју овог града тренутно функционишу четири пољопривредне задруге. Три су "старе", које су ускладиле пословање по новим прописима, а реч је о задругама у Дуленима, Чумићу у Пчелицама. Током прошле године формирана је још једна пољопривредна задруга чија је основна делатност - сточарство.

У СОМБОРУ И КИКИНДИ НЕ ПОСТОЈЕ

У Сомбору није заживело задругарство због лошег искуства од деведесетих до данас, када је неколико задруга пропало. Задругарство у Кикинди не постоји у значајнијој мери, али га, ипак, има, иако су неке задруге новијег модела донеле сељацима лоша искуства. Једна стара задруге, давно основана, постоји још само у Руском Селу.

- Једна задруга у Руском Селу и друга у Сајану су пропале, јер велике фирме с којима су пословале нису измириле своје обавезе и поред тога што су задругари добили судске спорове на велике износе. Тренутно има неколико приватних задруга, које носе само то име, али послују као друштва са ограниченом одговорношћу. Наша Градска управа је определила 20 милиона динара за разне мере подстицаја - каже Имре Кабок, члан Градског већа у Кикинди за пољопривреду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Мр Радомир Шћепановић

30.05.2019. 08:59

Оов је све требало много много раније да се уради!

Vlade

30.05.2019. 10:39

OVO ĆE DA BUDE TEŠKO MULJANJE KO JOŠ MOŽE DA POVERUJE U PENZOSA I NJEGOVE IDEJE SAMO ĆE ON DOBITI NA PUBLICITETU JER U SRBIJI SE SVODI NA PUBLICITET.DEDI SU PARTIZANI UZELI 22 HEKTARA I JOŠ PRIDE OD TOGA SU SE PREHRANILI JER NISU DRUGAČIJE ZNALI SAD SE POJAVLJUJU KAO SPASIOCI A U MEĐUVREMENU SU POZATVARALI I POHARALI FABRIKE ZA PRERADU.