МИСИЈА младог Института "Биосенс", основаног пре четири године у Новом Саду, јесте да истраживања његових стручњака буду примењена у пракси, односно да научне резултате до којих долазе могу без проблема да користе наши пољопривредни произвођачи. То за "Новости" истиче Оскар Марко, млади инжењер запослен у научној установи, од фебруара ове године доктор електротехнике и рачунарства, који је заједно са својим колегама нашој земљи већ донео низ награда и признања са различитих светских конкурса и такмичења. Тренутно је у свом раду највише ангажован на европском пројекту "Кибела", из научног програма "Хоризонт 2020".

* Шта је заправо "Кибела" и у чему је значај тог пројекта?

- Овај пројекат, на којем учествује више од 20 институција из читаве Европе, тиче се примене рачунарства високих перформанси у пољопривреди, што се савршено слаже са визијом института "Биосенс". Наша улога је да путем сателита, дронова, сонди за узорковање земљишта и других високих технологија, добијемо бољи увид у производњу соје и дамо оптималне препоруке пољопривредницима. Циљ пројекта није само повећање приноса те ратарске културе него и повећање садржаја протеина ради унапређења квалитета производа и постизања боље цене на тржишту. План је да, након успешног развоја ове технологије, резултате ставимо на располагање домаћим произвођачима, који ће уз помоћ њих повећати ефикасност своје производње.

Прочитајте још - ТРИЈУМФ СРПСКИХ ИНОВАТОРА: Наши научници знају како да нахране свет

* Чиме се још бавите у Институту и какви су вам планови?

- Могу, нескромно, да кажем да се у нашем институту бавимо врхунском науком, што је препознато у европским и светским научним круговима. Међутим, идеја "Биосенса" је да наше истраживање има јаку практичну компоненту и да те научне резултате могу да користе домаћи пољопривредни произвођачи. Управо из тог разлога развили смо платформу "Антарес", која је бесплатна и користи је више од 11.000 пољопривредника. Кориснику је омогућено да води дневник поља, прати раст усева преко сателита и временску прогнозу као и да користи модуле који се тичу анализе земљишта и друге. Желимо и настојимо да што више високих технологија ставимо на располагање нашем пољопривреднику и тако му помогнемо да смањи ризике, произведе квалитетнији производ и повећа профит.

Фото Д. Дозет

* Како у Институту "Биосенс" прихватају младе стручњаке?

- Институт званично постоји нешто мање од четири године, а просек година запослених је испод 30. Део смо Универзитета у Новом Саду и одлично сарађујемо у првом реду са Природно-математичким и Пољопривредним факултетом али и са другим научноистраживачким институцијама у земљи. Од других нас издвајају динамичност и нешто слободнија организација рада, због чега често кажемо да смо "први јавни стартап у Србији".

* Како видите наш аграр у будућности?

- Домаћу пољопривреду видим као високотехнолошку грану, где се у пуној мери користе могућности које нам пружају сателити, дронови и сензори. Неки од конкретних резултата већ су на платформи "Агросенс", а други ће се додавати како технологија буде сазревала.

Фото Д. Дозет

* Остали сте да радите овде у Србији, упркос многим понудама из иностранства?

- Мислим да је свако од нас у "Биосенсу" барем једном добио понуду да рaди у озбиљној светској компанији или научној институцији. Међутим, засад су ми прсти једне руке и више него довољни да набројим оне који су такве понуде прихватили. Међу нама дефинитивно постоје авантуристи али мислим да човеку нигде не може бити добро као код своје куће. Наравно, предуслов за то је да му посао пружа пристојна примања, шансу за напредовање и личну сатисфакцију, што је свакако случај с нашим институтом. Битно је и то што кроз европске пројекте имамо могућност да путујемо на конференције и научне скупове широм света. Свет је постао глобално село и све мање је битно где је нечија база.

Прочитајте још - БиоСенс победник на међународном такмичењу

МУЗИКА

МЛАДИ научник се у слободно време бави музиком, свира у бенду "Монохром". - Музика ми је страст број један. Пружа ми велику сатисфакцију и излет из свакодневног живота. Свирамо рокенрол, а прва следећа прилика да нас чујете биће 23. маја у новосадском "Радио кафеу" - поручује Оскар Марко.