Процењена штета од увођења такси на робу из централне Србије на Косово и Метохију на годишњем нивоу износи 500 милиона евра, изјавио је данас министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић, али је оценио да је то краткорочна штета, док су таксе изазвале много већи проблем, а то је блокада политичког дијалога.

Питање такси постало је не само парадигма односа Косова са Србијом, рекао је Љајић и навео да то питање представљају озбиљну унутрашњу тема на Косову, јер свако на њој убира политичке поене.

"Сви знају да су 2020. године избори на Косову и већ је почело позиционирање политичких странака. Харадиинају је ово начин да подигне свој политички рејтинг, онда се други утркују са њим, па смо имали прилику да видимо да је Тачи својевремено рекао да су његови министри предложили ове мере...", рекао је Љајић на ТВ Пинк.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Keljmendi dobio dozvolu za uvoz sirovina bez carine

Истиче да је јасно да је та антицивилизацијска мера у потпуности блокирала политички дијалог и то на начин да Србија ни на који начин није одговорна за то.

"Остаје нам да чекамо на који начин ће пре свега ЕУ, у овом случају Немачка и Француска извршити притисак да се таксе укину, јер не знам о чему ће разговарати 1. јула за када је заказан нови састанак у Паризу уколико све остане по старом", каже Љајић.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Haradinaj: Takse neće biti ukinute dok god Beograd deluje protiv Prištine

Истиче да би било потпуно бесмислено да се прича о тражењу решења за "вишедеценијски проблем, а да неко није у стању да укине таксе и омогући само слободну трговину каква је била пре 21. новембра прошле године".

фото Танјуг

Према његовим речима, у рукама и ЕУ и САД "су и штап и шаргарепа" и они би заиста могли да изврше притисак да се таксе укину, као и да се имплементира оно што буде договорено и то уколико буде политичке воље.

Јасно је да је ЕУ пуно уложила у концепт независност Косова, осим земаља које нису признале независност, као и САД, каже Љајић и додаје да се они сада налазе у процепу између тога да подржавају оне које су годинама подржавали и ситуације за коју сами кажу да не кореспондира са оним што је уобичајена политичка пракса, а то је слободан проток људи, робе, капитала.

"А не да уводите антицивилизацијске мере у 21. веку и то у тренуцима када имате покренут Берлински процес који говори о заједничком економском простору, укидању свих економских баријера између шест економија Западног Балкана", каже министар.

Коментаришући изјаве Хашима Тачија да се на Косову шверцује српска роба, Љајић каже да је још када су оне уведене казао да ће то бити рај за шверцере.

Додаје да то углавном раде албански трговци који српску робу купују у Македонији, Црној Гори, чак и Албанији и онда је увозе на Косово.

"Немогуће је да и један српски трговац може то да ради и да хоће. Јасно је да шверц цвета, можда је неко ове таксе и увео да би одређени интересни лобии имали економску корист уколико увозни лоби увози робу на овај начин и остварује профит", наводи министар.

Штета од 500 милиона процењује се с обзиром да је прошле године пласирано 440 милиона евра робе на Косово и Метохију, а ове године, са растом од 12 одсто, то би износило 500 милиона евра, наводи министар.

Како каже, штета је на дневном нивоу у просеку око милион евра мање робе која се пласира него да нема такси, што је, како додаје, краткорочна штета, а дугорочна штета је још и већа, јер ће привредници из Србије изгубити то тржиште, зато што се други већ појављују, како словеначки, црногорски, хрватски.

"Да не говоримо о политичкој штети. Дијалог је блокиран, све стоји због тога, створена је јако лоша атмосфера, чак и да се настави дијалог у оваквој атмосфери шта можете да очекујете када један мали проблем који сте сами изазвали не желите да решите, не показујете политичку вољу да се тај проиблем реши да би се наставио политички дијалог у тражењу јако комплексног и тешког питања", каже Љајић.

фото Танјуг

Наводи да је од почетка јако песимистичан у погледу решења косовског питања и наглашава да је тај проблем још компликованији, јер на Косову никога ништа не занима осим да Србија призна независност и да се онда тај српско-албански спор сведе на већинско-мањински спор.

"То је максималистички закон испод кога нико не жели да иде", каже Љајић и додаје да је код нас ситуација таква да постоји мањина која каже - признајемо фактичко стање, Косово је независно, изгубљено 1999. године и већина која се на овај или онај начин залаже за статус кво, односно замрзнути конфликт.

Наводи да је унутрашњи дијалог био преко потребан, као и да је свако требало да каже шта мисли о том питању и подсећа да је његова странка изашла са конкретним предлогом, за који нису тврдили да је најбоље и најпаметније.

Унутрашњи дијалог је био потребан, сматра Љајић и због тога што постоје два дијаметрално супротна пола - једни који кажу то је изгубљено и други који кажу статус кво, важно је да се ништа не дешава.

Љајић примећује да се нико од њих не пита како је Србима на Косову, како је онима који живе у енклавама у атмосфери затрованих односа између Београда и Приштине.

"Јако сам песимистичан између тих крајности и због тога што свака идеја се између та два пола губи, а посебно што је ово постало питање и унутрашње политике, што су многи на политичкој сцени очекивали да Вучић то реши, а како год да реши он ће бити крив. Мислим да када би сада међуинародна заједница или Албанци рекли хоћемо да се вратимо пре 1999. године, половина би најмање рекла нећемо ни то, јер важно је бити против", рекао је министар.