Индустрија игара на срећу постиже изванредне пословне резултате, обезбеђује значајан прилив новца у државни буџет и доприноси стабилности српске привреде првенствено због тога што држава није дозволила иностраним мешетарима и непринципијелним лобистима да утичу на успостављање којекаквих монопола за ко зна чије интересе.
Управо је конкурентност домаћег тржишта била та која је довела до тога да ова привредна грана буде један од ослонаца српске економије, омогућивши раст профитабилних компанија за чију продуктивност погодан привредни амбијент представља кључни предуслов.

Колико штете индустрији са таквим привредним потенцијалном може нанети непринципијелан став државе могли смо видети на примерима многих земаља у региону, попут Албаније, Македоније, Црне Горе, а од недавно и Републике Српске, у којима држава није имала снаге да попусти пред негативним притисцима из иностранства, већ је дозволила уплив белосветским мешетарима, који су пресудно утицали на измене закона водећи се сопственим интересима. То је нанело огромну штету економији, створивши плодно тле за процват црног тржишта, одлив огромне количине новца из земље, губитак радних места, обуставу пословања предузећа чије је пословање директно зависило од индустрије игара на срећу, али и за опасност од потенцијалних социјалних немира.

Очигледан разлог из ког такав сценарио нисмо могли да видимо и у Србији јесте адекватан привредни амбијент у ком за све компаније приређиваче игара на срећу важе иста правила тржишне утакмице. Постављајући законске оквире који подстичу конкурентност, држава је домаћим предузећима омогућила стабилно пословање. Захваљујући конкурентном тржишту, индустрија игара на срећу је постала важан привредни чинилац, који на привредни развој утиче и директно и индиректно.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ПОМОЋ ИЗ БУЏЕТА: Привреди кредити уз субвенцију државе


Осим давања доприноса државном, али и буџету локалних самоуправа, који је прошле године износио 12 милијарди динара, приређивачи игара на срећу позитивно су утицали и на тржиште рада, али и обим производње бројних привредних субјеката који су се јавили у улози њихових добављача. Према подацима Удружења приређивача игара на срећу, кроз сарадњу са другим учесницима у ланцу вредности – пре свега добављачима - сваки директно запослени у овој индустрији одржава још седам радних места у другим привредним гранама, што је 94.500 радних места или скоро 4 одсто целокупне радне снаге у Србији. Узимајући у обзир и чланове породица, то практично значи да од индустрије игара на срећу живи око 378.000 људи.

Њен утицај на државни буџет и буџете локалних самоуправа још боље се сагледава у светлу податка да више од 90 одсто добављача који сарађују са индустријом игара на срећу чине домаћа правна и физичка лица, а само 150 највећих добављача који сарађују са овом индустријом запошљавају око 45.000 радника.

О важности конкурентности на коју економска политика често има и већи утицај него пословна пракса економских субјеката недавно је на економско-политичком форуму под називом "Стране инвестиције у Србији и Немачкој" говорио др Паул Ковица из економског савета ЦДУ (Хришћанско Демократске Уније Немачке), указавши на пресудну улогу државе у тржишној привреди.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Шиб: Долазак Фолксвагена био би сјајна ствар за Србију

Држава има одлучујућу улогу у стварању конкурентских предности јер једина може да омогући равноправе шансе за сва предузећа: само када је држава фер, фер је и конкуренција, а за то је неопходно погодно привредно окружење. Конкурентна предузећа су од изузетне важности јер без њих нема учешћа у тржишној утакмици, објаснио је др Ковиц.


На име набавки роба и услуга, само компаније чланице Удружења приређивача игара на срећу добављачима су прошле године исплатиле 26 милиона евра, а том износу треба додати и плаћених пет милиона евра ПДВ-а, профите тих добављача роба и услуга, као и износ пореза и зарада које они исплаћују. Приређивачи из гране игара на срећу највише сарађују са добављачима из делатности које су везане за опремање локала (производња намештаја, ИТ и електричне опреме и уређаја) као и за пратеће и помоћне делатности. С обзиром на то да се у отварање сваког новог уплатног места, којих има око 3.000 у Србији, инвестира по 50 до 80.000 евра, а у одржавање постојећих по 10 до 15.000 евра, годишње ефекат пословања се и на тај начин прелива на пратеће секторе у привреди.

То показује да осим пословања саме мреже уплатно-исплатних места, индустрија игара на срећу значајан ефекат на привреду остварује кроз пратеће и помоћне активности, набавку рачунарске и телекомуникационе опреме, развој неопходних софтвера, набавку и одржавање возних паркова, као и административне процесе који су у овој индустрији посебно захтевни.