ОД наредне грејне сезоне 10 топлана у Србији више неће бити загађивачи својих средина. Са фосилних, "прљавих" горива прелазе на биомасу, коју ће користити у загревању домаћинстава, привредних и јавних објеката у Новом Пазару, Новој Вароши, Пријепољу, Малом Зворнику, Прибоју, Мајданпеку, Кладову, Бајиној Башти и Ваљеву. Ових девет градских електрана користиће наредне зиме дрвну сечку, а Бечеј ће грејати геотермална енергија. Читав посао вредан је 27 милиона евра.

Техничку подршку овом пројекту пружа Немачка организација за међународну сарадњу ГИЗ, а финансијску Немачка развојна банка КФВ. Од 27 милиона евра, 20 милиона је кредит КФВ банке, која је поклонила два милиона, а пет милиона је дар Владе Швајцарске.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Потрошачима мора све да буде јасно

- Прелазак топлана на биомасу има вишеструке бенефите за одрживи развој локалних заједница - каже Рајнер Шелхас, стручни саветник на пројекту немачко-српске развојне сарадње. - Куповином локалног енергента, у овом случају биомасе, то јест дрвне сечке, новац остаје на локалу, а у ланцу снабдевања и коришћења стварају се могућности за нова радна места. Истовремено, знатно се смањује загађење животне средине.

Прибој је уз подршку ГИЗ финансирала прелазак на биомасу котларнице која снадбева школу, предшколску установу, дом здравља, културни центар и општину. Прибој је и једна од 10 општина које су лане потписале уговор о преласку градске топлане са фосилних горива на коришћење биомасе.

- Циљ нам је да начинимо приметан и важан корак ка унапређењу одрживости локалне заједнице, у којој ћемо се ослањати на сопствене ресурсе и остворити предуслове за отварање нових радних места, уз смањење емисије штетних материја - рекао је Саша Василић, заменик председника Општине Прибој.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
У нови погон "Петолетке" 2,2 милиона евра

НАШЕ ОБАВЕЗЕ

ДРЖАВЕ Европске уније улажу средства у обновљиве изворе енергије, што се посебно односи на шумску биомасу. Србија се обавезала да до 2020. године повећа удео енергије из обновљивих извора, од којих је један и биомаса, на 27 одсто укупне бруто финалне потрошње енергије.