ВИСОКИ порези и доприноси на зараде главни су разлог што се већина привредника одлучује да послује у сивој зони, показало је истраживање Привредне коморе Србије. А сива економија, пак, представља нелојалну конкуренцију привредним субјектима који легално послују, као и ограничење за континуирани развој тржишне економије засноване на фер конкуренцији.

- Сива економија посебно представља озбиљан проблем за развој малих и средњих предузећа и предузетника. Сузбијање сиве економије и нелегалних токова новца су предуслов за остваривање одрживог друштвено-економског развоја, повољног пословног амбијента и животног стандарда - наводи Жарко Малиновић, секретар удружења за трговину Привредне коморе Србије.

Привредници који су регистровали своја предузећа и предузетничке радње сматрају да би инспекције управо требало да повећају број контрола над онима које нису регистроване и које званично - не постоје.

- Инспекције треба више да се баве сузбијањем сиве економије и да смање број контрола над легалним привредним субјектима - наводи Жарко Малиновић, износећи рачуницу да просечна регистрована фирма има више од шест контрола годишње. Над привредницима који легално послују обављено је око 170.000 контрола од свих инспекцијских органа, а тај број требало би смањити на 100.000, како би се привреда растеретила.

Уз координацију удружења за трговину, Привредна комора Србије спровела је од 5. до 25. априла 2017. године истраживање ставова привреде о сивој економији у склопу активности на побољшању и модернизацији законодавног оквира у Србији, отклањању препрека за пословање и поједностављење административних процедура.

Циљ је изградња стабилног, предвидивог и стимулативног привредног амбијента који ће допринети успешном пословању компанија и развоју конкурентне привреде. Резултати истраживања су презентовани на конститутивним седницама регионалних парламената привредника, као и на Скупштини Привредне коморе Србије.

Анкета је спроведена на узорку од 301 привредног друштва, са могућношћу давања више одговора по питању.

УСЛУГЕ У СИВОЈ ЗОНИ

Према мишљењу привредника, сива економија је најзаступљенија у сектору услуга, пре свега у малопродаји (22,90 одсто), туризму и угоститељству (18,52 одсто) и велепродаји (9,60 одсто), а затим у сектору пољопривреде (9,09 одсто), док је најнижа у гранама индустријске производње, као што су хемијска и гумарска производња.

Уз порезе и доприносе на зараде, које највећи број привредника (47,42 одсто) види као разлог који их најчешће опредељује за пословање у сивој зони, високо се "котира" и порез на додату вредност (25,31 одсто испитаних), смањење промета (14 одсто), административне процедуре (13,27 одсто испитаних).

Запошљавање радника на црно (20,75 одсто) и пријављивање радника на минималну зараду (16,46 одсто) најчешћи су појавни облици сиве економије и нелојалне конкуренције.

Поред неформалне запослености сива економија се најчешће јавља кроз: неевидентирање промета робе и услуга (14,25 одсто); производњу и продају у нерегистрованим објектима (10,10 одсто); пласман робе у сивој зони (8,99 одсто); набавку сировина на сивом тржишту (8,44 одсто).

- Сива економија доводи до негативних последица за привредне субјекте који послују у складу са законским прописима и плаћају пореске обавезе. Услед сиве економије остварују мањи промет и приходе, а на тржишту су изложени нелојалној конкуренцији - упозорава Жарко Малиновић. - Велика неформална запосленост и незадовољавајући обухват пореских обвезника, сужавају простор за смањење пореског оптерећења, а такође јавни приходи остају без знатног дела пореског прихода. Велика заступљеност рада на црно, директно се одражава и на висину зарада и накнада за легалан рад. Производња и продаја у нерегистрованим објектима као и производња и промет "плагијата" излаже потрошаче ризику, јер тако купују робу за коју немају потврду о њеном квалитету и безбедности, са високим потенцијалним ризиком за здравље.

Он наводи да постоје бројне штетне последице по пословање, проистекле управо из пословања компанија у сивој зони. То су обарање цена услед нелојалне конкуренције у чак 33,09 одсто случајева, што доводи до смањења пословних прихода привредних субјеката у 28,88 одсто случајева. Такође, долази до отежаног пласмана робе и услуга у 20,11 одсто случајева, смањења броја запослених у 9,69 одсто анкетираних привредних субјеката и води губитку угледа код потрошача у 8,23 одсто случајева.


ИНСПЕКЦИЈСКИ НАДЗОР

Нови закон о инспекцијском надзору донео је значајне новине, посебно у погледу одредаба којима се уређује пословање и поступање према нерегистрованим привредним субјектима. Међутим, значајан број привредника, њих 40 одсто, како показује истраживање ПКС, сматра да инспекцијски органи недовољно контролишу компаније и појединце који послују у сивој зони.

Овакав став привреде потврђују и месечни извештаји о раду инспекцијских органа за период


АВГУСТ 2015. - МАРТ 2016. године

Од укупно обављених 172.985 инспекцијских надзора, утврђено је да је 388 нерегистрованих субјеката. Према подацима из извештаја о раду инспекција, увиђај у стамбеном простору са наредбом суда је извршен у 69 случајева. Уз захтев или пристанак држаоца стана контрола је урађена у 444 случаја. Поднето је 1.875 пријавa за кажњива дела и 731 прекршајни налог.

С друге стране, две трећине привредних субјеката обухваћених анкетом биле су предмет инспекцијске контроле у 2015. и 2016. години, од тога, највећи број њих имао је више од шест контрола током године. Учесталост контрола привредних друштава која послују легално доводи до великих трошкова, посебно у погледу радних сати које је потребно издвојити током трајања инспекцијског надзора, показује анализа анкете.

Највећи број привредника потроши више од седамдесет и два сата (девет радних дана) на рад са инспекцијским органима. Скоро половина испитаних привредника (47 одсто) упозната је с тиме да је нови закон о инспекцијском надзору у пуној примени од априла месеца 2016. години.

Привредници истичу да је добро што се новим законом о инспекцијском надзору нагласак ставља на превентивне мере, али и на повећање одговорности свих субјеката у процесу. Успостављањем система процене ризика умањује се неуједначеност, коруптивност и друге могуће негативне појаве у поступку инспекцијског надзора, што води до елиминације или битног смањења примедби на учесталост и трајање инспекцијског надзора код једних, а изостанак код других привредних субјеката. Новим законом стварају се услови да се инспекцијски надзор планира и да се усмерава на оне субјекте који су високоризични.

Жарко Малиновић

ПРЕДЛОЗИ МЕРА


ИЗМЕНА ПРОПИСА: Веће казне за нелегалне

Борба против сиве економије подразумева и промену регулаторног оквира

- Треба смањити фискално оптерећење зарада запослених по основу пореза и обавезних социјалних доприноса. Ова мера би требало да подстакне послодавце да пријаве запослене - објашњавају у ПКС. - Затим, неопходно је преиспитати казнену политику и повећати казне за пословање у сфери сиве економије. У Закону о пореском поступку и пореској администрацији, треба брисати члан 129б, како би се укинула могућност да се роба одузета од лица које обавља нерегистровану, односно непријављену делатност у постуку теренске контроле врати истом лицу након извршења обавезе плаћања пореза или регистрације делатности у предвиђеном року, као и могућност да се одузета роба или опрема остави на чување особи од које је привремено одузета. Роба треба да се одузима трајно, а не привремено.

У Уредби о производима који после употребе постају посебни токови отпада, обрасцу дневне евиденције о количини и врсти произведених и увезених производа и годишњег извештаја, начину и роковима достављања годишњег извештаја, обвезницима плаћања накнаде, критеријумима за обрачун, висину и начин обрачунавања и плаћања накнаде потребно је применити и контролисати обавезу плаћања накнаде код увоза половних аутомобила и за физичка лица.

- Треба преиспитати и пооштрити казнену политику за пословање у сфери сиве економије - наводе у ПКС. - Казне за рад у сфери сиве економије морају бити знатно веће од прописаних казни за пропусте и грешке у легалном пословању. Такође висина казне треба да се одмери тако да се остварена зарада на сивом тржишту не исплати. Потребно је, такође, донети закон о царинској служби, како би се прецизно дефинисала и проширила овлашћења царинске службе, посебно у контроли увоза акцизних производа. Посебно је значајно овлашћење и процедуре за поступање приликом царинске контроле увезене акцизне робе у дубини територије РС.


НАДЗОР И КОНТРОЛА: Јединствена база прекршаја и прекршилаца


За успешнију борбу против сиве економије неопходно је повећати ефикасност система надзора и контроле, сматрају у ПКС.

- Органи контроле и надзора: инспекцијски органи, Пореска управа, Царинска управа, као и МУП, тужилаштво и судови, треба да донесу оперативне програме и планове за сузбијање сиве економије. Ови програми морају да буду међусобно усаглашени - наводе у ПКС.

Неопходно је, такође, формирати јединствену базу података о прекршајима и прекршиоцима, и увести обавезу за све инспекције и надзорне органе да уносе податке у базу и користе податке ради планирања активности и предузимања оперативних мера.

- Јединствена база инспекцијског надзора треба да омогући доступност података о спроведеним инспекцијским надзорима широком кругу органа и институција које врше надзор и контролу - истичу у ПКС. - Неопходно је и повећати контролу оних привредних субјеката који нису регистровани и послују у зони сиве економије. У области казнене политике треба успоставити политику и праксу, кроз надзорне органе и судове, које ће обезбедити да прекршиоци који послују у сивој и црној зони буду ригорозно кажњени. Такође, треба унапредити праксу контроле издавања рачуна у малопродаји за робе и услуге.