ЗЕМЉА двоструко мања од Србије и за трећину мање становника, Данска, има 190.000 запослених у пољопривреди и прехрамбеној индустрији, док их је у нашој земљи готово два пута мање. Око 60 одсто њива Данци обрађују, док је добар део српских запарложен. Само лане је ова скандинавска земља од извоза хране приходовала чак 20 милијарди евра!

Није тајна да данско пољопривредно чудо почива на добро организованим задругама. Њихов модел, кажу стручњаци у Данском савету за пољопривреду и храну, могао би да буде узор и послужи као модел нашим пољопривредницима.

- Три су основна правила на којима почива наше задругарство - каже Андрес Соегард из Данског савета за пољопривреду и храну. - Прво је да кооператива функционише по принципу "један фармер - један глас" без обзира на величину фарме, друго да су задруге у заједничком власништву свих коопераната, који на крају године на годишњој скупштини одлучују како ће усмерити профит, и трећи да фармерима њихова кровна удружења гарантују откуп целокупне пољопривредне производње. Ова три принципа готово да се нису мењала од оснивања Задружног покрета Данске крајем 19. века.

По речима нашег саговорника, удруживање фармера почиње на подручју на коме се налазе без обзира на пољопривредну делатност којом се баве и величину добра.

САМИ СЕБЕ КОНТРОЛИШУ ПОСЛОВАЊЕ задруга и сам процес пољопривредне производње, контролишу три министарства - пољопривреде, финансија и рада као и надлежне институције Европске уније - објашњава Андрес Соегард. - Контролише се цео ланац, од њиве до трпезе. Фармери сами захтевају контроле и унапред их плаћају иако су ненајављене, јер им то осигурава печат квалитета и пласман робе на тржишту.

- Најмање 42 тако удружена газдинства оснивају задругу и потом се придружују Националном удружењу "Пољопривреда и храна" - објашњава Соегард. - Фармери се такође удружују и по делатностима, па и у тој области имају своја кровна удружења чији су чланови и откупљивачи. Са њима фармери уговарају послове, и то тако да им откупљивачи гарантују откуп целокупне производње, док су фармери обавезни да свом откупљивачу продају и вишак производа.

На питање како у истом удружењу могу бити фармери и откупљивачи, наш саговорник одговара:

- Кооперација даје могућност да фармери буду деоничари фабрика у којима се њихови производи прерађују - каже Соегард. - Сточари су, тако, у 95 одсто случајева власници и кланица. Фармер, такође, зна да ће продати свиње, а откупљивач да ће их добити. Примарни пољопривредни произвођачи удружени у задруге, практично, учествују и зарађују у свим карикама прехрамбене индустрије. Ако задруга на крају године има профит, задругари на годишњој скупштини одлучују како ће га усмерити. Обично га међусобно поделе пропорционално доприносу у промету задруге, или улажу у неку заједничку инвестицију.


ЦЕНE

ПОСЛОВАЊЕ наших задруга је тржишно оријентисано, а цене се формирају договором произвођача и откупљивача - објашњава наш саговорник. - Будући да откупљивач има уговор са фармером и тачно зна колико ће, и када, откупити пољопривредних производа, онда лако може да планира и оптимизује своје пословање. Током године цене се мењају, али откупљивач сваке седмице, обично четвртком, процени коју цену може "избоксовати" на тржишту и о томе обавештава фармера. На крају године упоређују се трошкови и продаја, а зарада се дели фармерима. Они, најчешће, добијају око девет одсто од цене на тржишту.