ОД 9.208 динара, колико је износила просечна плата у Србији пре равно 15 година, стигли смо до садашњих 49.635 динара. Зарада је са тадашњих 151 евра достигла, рачунато по тренутном курсу, 404 евра. Ово је највиши износ зараде у Србији још од распада СФРЈ, а престигнут је и рекорд из 2008. када је плата била 402 евра.

Економисти упозоравају да је за раст привреде потребан још већи раст плата, како би се повећала потрошња. Простора за даљи раст има. Из врха државе увелико најављују и 10 одсто веће плате у јавном сектору пре краја ове године, а рачунице показују да је могућ и значајнији раст пензија.

- Зараде у овом тренутку нису довољна подршка расту промета у трговини на мало, а тиме ни укупном привредном расту - каже за "Новости" Иван Николић, директор за научноистраживачки развој Економског института у Београду. - Одлично стање у буџету отвара широм простор за значајнији пораст зарада у јавном сектору. У приватном ће оне пратити пораст продуктивности.

Подаци Народне банке Србије показују да је у првом тромесечју ове године настављен раст потрошње домаћинстава у Србији.

- Раст потрошње домаћинстава је, према нашој процени, настављен и у првом тромесечју ове године, што је омогућено наставком раста расположивог дохотка по основу виших зарада и запослености, пре свега у приватном сектору, повећањем пензија, вишим приливом дознака и нижим трошковима кредита одобрених становништву - наводи се у најновијем Извештају о инфлацији НБС. - Промет у трговини на мало, као најзначајнији реални показатељ потрошње домаћинстава, и у првом тромесечју је наставио да расте, за 1,4 одсто.

Када је реч о пензијама, економисти подсећају да наша земља има стабилну инфлацију на ниском нивоу већ неколико година, тако да је, према мишљењу професора Економског факултета у Београду Милојка Арсића, време да се пређе на редовно једногодишње увећање пензионих чекова. Како објашњава, повећање пензија би ступало на снагу почетком сваке године, а његова висина би зависила од кретања БДП и инфлације у текућој години и очекивног кретања у наредној години.

- Ако би у овој години стопа раста бруто домаћег производа износила три одсто, уз исто толику инфлацију, било би могуће да се од почетка 2018. године пензије повећају за четири до пет одсто - указује професор Арсић.


ОД ПРОГРАМЕРА ДО УГОСТИТЕЉА

ПРОСЕЧНА бруто зарада, са припадајућим порезима и доприносима, исплаћена у априлу 2017. године износи 68.246 динара. Просечна нето зарада, коју запослени "носи кући", у прошлом месецу је била 49.635 динарa, подаци су Републичког завода за статистику.

Раст зарада у протеклом месецу званична статистика бележи готово у свим областима. Најбоље плаћени су програмери, са платом изнад 234.000 динара, док најнижа примања, око минималца, имају запослени у кинематографској, ТВ и музичкој продукцији, у помоћним делатностима, у финансијским услугама и осигурању, али и у делатности припремања и послуживања хране и пића...