ИЗГРАДЊА "Београда на води" запослиће 20.000 радника различитих профила. Стручњаци кажу да ће мајстора и инжењера бити довољно, само због тога што ће се реализација овог пројекта одвијати у фазама. Ако би сви зидари, тесари, армирачи и остали грађевинци требало одједном да приону на посао, морали бисмо да увозимо радну снагу.

Већ готово читаву деценију, клупе у занатским школама су скоро празне. Ове године, на све трогодишње смерове за грађевинце у Србији уписало се око 50 ђака. Тако ће генерација која је у клупе села овог септембра за три године градилиштима моћи да понуди свега седам зидара. То сигурно није довољно за изградњу капиталних пројеката који се најављују у Београду, али је чињеница да је доста наших мајстора у потрази за послом отишло из Србије у Русију, на Блиски исток и север Африке, па би отварање нових градилишта, за многе од њих био разлог да купе повратну карту.

- Највише посла биће за пројектанте и инжењере, грађевинске техничаре, као и за геологе, монтажере, тесаре, армираче и бетонирце. Биће неопходне и занатлије које се баве сувом градњом. Овде ће бити примењена најновија технологија, али очекујем да ће се наши људи одлично снаћи - каже за "Новости" Виктор Кобјерски, секретар Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије. - Направили смо договор са коморама у региону да наша предузећа заједнички наступају на трећим тржиштима, као и у свим земљама бивше Југославије, тако да бисмо евентуални недостатак радника могли и тако да надоместимо.

Подаци Завода за статистику кажу да је у грађевинарству запослено 110.849 радника, али процењује се да је око 70.000 људи ангажовано "на терену". Подаци Агенције за привредне регистре показују да је око 11.000 предузећа регистровано за грађевинску делатност.

САМО ЈЕДАН УЧИ ЗА ВОДОИНСТАЛАТЕРА САМО један ученик у целој Србији одлучио је да ове године учи за хидрограђевинара, односно водоинсталатера, иако је реч о уносном занимању. И на остале грађевинске смерове, према речима Драгане Радовановић, уписују се деца из руралних средина, која добијају стипендије, чиме плаћају храну и смештај у дому. Она каже да би решење било када би био уведен праг знања на малој матури и када би родитељи реалније сагледали да ли је дете за гимназију или је боље да иде на занат.

- Надамо се да ће се у Србији наћи довољно радне снаге за зидање "Београда на води" - наглашава Саша Димитријевић, секретар Гранског синдиката грађевине "Независност". - Грађевина је замајац за све остале гране индустрије и зато је важно да ту послови буду што већег обима. Чим се гради, одмах ће да оживи и индустрија грађевинских материјала, али и други сектори. Преквалификација може да да најбрже решење, мада ће, ако овде буде више посла, многи наши мајстори да се врате из Русије, где су им услови за рад све тежи.

Велики проблем ове индустрије је стара радна снага. Да би се подмладила, потребно је уписати више ђака.

Ако буде недостајало мајстора на градилишту, најлогичније је, процењује Драгана Радовановић, директорка Грађевинске школе у Београду, добити их масовном преквалификацијом, а не чекати нове генерације, међу којима је интересовање за ове профиле веома мало.

- Ове школске године успели смо да упишемо седам зидара, шест армирача, четири тесара, десет керамичара и осам декоратера. А ми смо једна од ретких школа у Србији која школује ове трогодишње профиле - каже Радовановићева. - Држава увек да веће квоте за упис, али не успемо да их попунимо. Обилазимо целу Србију, информишући основце о нашој школи, имамо и стипендије за ђаке.

Директорка Грађевинске школе каже да се много више радника ове струке добија преквалификацијом. Само њена школа има од државе квоту за 290 преквалификација годишње, а исти посао раде и многи други.

НИ ЦРНОТРАВЦИ НЕЋЕ МИСТРИЈУ

НИ у Црној Трави, колевци грађевине, више нема много заинтересованих за занате. Техничка школа "Милентије Поповић" у овој општини бори се за ученике, будуће грађевинце.

Код нас је све бесплатно, смештај и исхрана у дому, као уџбеници - каже директор Драган Коцић. - Интересовање је, ипак, мало, па смо ове године уписали само 21 ђака. У златном периоду за грађевинарство, седамдесетих година, имали смо и до четири одељења са по 35 ученика, односно 140 ученика. Пројекат "Београд на води" је шанса да се повећа интересовање за образовање у техничким школама. То је пројекат који ће трајати, па и у томе видимо шансу да ћемо успети да ишколујемо нову генерацију кадрова која ће радити на овом пројекту.
Ј. С