НЕЛЕГАЛНО узгајање генетски модификоване соје постаје све уноснији посао у Србији. Казне, које су очигледно преблаге, нису довољне да спрече поједине пољопривреднике да се овиме баве. Фитосанитарна инспекција Министарства пољопривреде само је за последња два месеца обавила 1.728 контрола парцела засејаних сојом у Сремском, Западнобачком, Јужнобачком и Мачванском крају, а од 48 узорака који су узети на њивама, 47 се показало позитивно на ГМО!

- У Сремском округу прегледане су 432 парацеле, а у седам је констатована ГМ соја - кажу у Министарство пољопривреде. - Десет узорака позитивних на генетску модификацију пронађено је у Западнобачком округу, где је прегледана 661 парцела. Од 439 парцела у Јужнобачком округу пронађена је ГМ соја у пет узорака, док је у Мачванском округу прегледано 196 њива, и у 25 случајева констатована нелегална соја. Урађене су и контроле у атарима 1625 насељена места.

Како наводе у ресорном министарству, приликом контрола са тест тракама, на парцела ја урађено узорковање 48 биљака соје, који су послати у овлашћене лабораторије. Код 47 узорака потврђено је присуство генетичке модификације, што је 2,72 одсто у односу на укупан број, 1.728 контролисаних парцела.

Стручњаци у Србији наводе како се ГМ соја највише узгаја у Мачви, Банату и Срему. Пољопривредници ову "мутирану" биљку користе највише за исхрану стоке, јер она не може да прође контроле у откупним центрима. А како нико не контролише шта животиње једу, узгајивачи имају идеалну прилику да са мало новца фино зараде.

Казне не плаше много пољопривреднике, који не размишљају много о штетности ГМ усева, већ хрле ка већој заради. Фитосанитарна инспекција донела је решења за уништавање површина под оваквим засадима. Неке њиве посејане ГМ сојом већ су уништене, иако овакви усеви трајно уништавају земљу. А против власника парцела поднети су захтеви за покретање прекршајног поступка.

Инспекција Министарства пољопривреде и прошле године је пронашла 45 њива засејаних ГМ сојом. И тада су уништавани усеви и поднете прекршајне пријаве.

БЛАГЕ САНКЦИЈЕ

КАЗНЕ за прекршаје крећу се за пољопривредника од 30.000 до 50.000 динара, док компаније плаћају од 500.000 до три милиона динара. Усеви би требало да буду уништени тањирањем, у присуству фитосанитарне инспекције.