У "Новостима" од суботе, 30. маја, објављен је текст под насловом "Књиговође су пред нерешивим проблемом" и тим поводом желим да појасним неке значајне чињенице.

Наиме, читалац очито неспреман да се уклопи у реформе које проводи држава Србија, покушава да оспори пројекат обједињене наплате пореза и доприноса, који је најреволуционарнији пројекат уназад десет година и који је већ допринео огромном унапређењу у раду пореских обвезника, рачуновођа, Пореске управе и пословних банака, а држави обезбедио огромно повећање уплата пореза и доприноса у буџет. Уплаћени порези и доприноси у буџет лане су за 9,9 одсто већи у односу на 2013. (само допринос ПИО више 21 милијарду). Пуни ефекти обједињене наплате ће се остварити када се успостави компатибилност електронских база података, Пореске управе, Фонда ПИО, РФЗО и када се формира јединствена база података код Централног регистра што је већ требало бити завршено у складу са одредбама Закона о Централном регистру и што је хитан и приоритетан задатак надлежних министарстава и неопходна подршка Владе Србије.

Као идејни предлагач реформског пројекта обједињене наплате, који сам иницирала 2009. испред Савеза рачуновођа и ревизора Србије, ка Министарству финансија, па поново 29. 10. 2012. када је пројекат и прихваћен и добио подршку од представника Министарства финансија у оквиру покренуте Реформе Пореске управе, желим да кажем да је обједињена наплата вратила држави Србији системску контролу код исплате опорезивих прихода, који нису постојали од када је укинута СДК.

Наравно, обједињена наплата је савременији електронски концепт јер нема више достављања пореских пријава за исплату зарада и других прихода у папирном облику. Порески обвезници морају за исплату сваког опорезивог прихода саставити појединачну пореску пријаву, која садржи обрачун зарада и других опорезивих прихода као и пореза и доприноса по шифрама прихода, и по ЈМБГ примаоца прихода, коју Пореска управа контролише и додељује позив на број одобрења, који порески обвезник уписује у налог за пренос, а који проверава пословна банка и дозвољава исплату, прво доприноса, па пореза, па тек онда опорезивог прихода. Порези и доприноси се уплаћују на један рачун у односу на раније решење, а Трезор распоређује средства примаоцима прихода док је раније уплата вршена на десетине различитих рачуна и подношено је десетине различитих пореских пријава. Сви приходи су евидентирани по ЈМБГ примаоца прихода у Пореској управи и Централном регистру и нема могућности избегавања плаћања пореза и доприноса и годишњег пореза на доходак грађана.

Обједињеном наплатом су смањени трошкови рада код пореских обвезника код Пореске управе и пословних банака (процена Светске банке за 1,6 милијарди динара). УСАИД је на основу анкете 1.009 привредника у Србији у 2014. саопштио да је обједињена наплата оцењена као најпозитивнији реформски пројекат. ММФ је пре потписивања аранжмана оценио да је обједињавање пореза и доприноса и увођење електронског пословања изузетан напредак у реформи државне управе.

Да би се остварили пуни фекети обједињене наплате, који су садржани у идејном предлогу, неопходно је завршити Информационо-техничку подршку код Централног регистра обавезног социјалног осигурања за формирање јединствене базе података која ће бити компатибилна са Пореском управом, Фондом ПИО и РФЗО и моје активности су, уз подршку чланова Савеза рачуновођа и ревизора Србије усмерене ка надлежним министарствима. То ће допинети пуним ефектима Обједињене наплате, непоновљивог реформског пројекта, где ће се М4, образац за евиденцију стажа осигурања моћи електронски достављати Фонду ПИО. Обједињена наплата је и садашње и будуће решење за рад пореских обвезника и рачуновођа, а у интересу државе Србије, повећаних уплата пореза и доприноса и тачније евиденције стажа осигурања код Фонда ПИО.

Треба знати, па разумети. То знају сви који су стручни и који желе добро држави Србији, а истовремено су морални грађани и не желе да избегавају да плаћају порез и доприносе.


мр Снежана Митровић, Савез рачуновођа и ревизора Србије