СРБИЈА и Европска унија су у последњих десет година потрошиле 15 милиона евра на изградњу и опремање националне лабораторије за контролу хране, али овај посао још није завршен. Зграда је изграђена, одржавање се плаћа, али у њој се ништа не анализира. Разлог је што још није акредитована.

Уместо да контролише исправност хране и спречава афере попут афлатоксина у млеку, главни послови којима се тренутно бави Дирекција националне референтне лабораторија за контролу исправности хране су поправка олука, тоалета и косилице, као и три тримера за траву!

Запослени у овој лабораторији, према последњем извештају Министарства пољопривреде за септембар 2013, баве се куповином нових врата и санацијом пешачког прилаза. Такође, још један „приоритет“ је легализација објекта и уписивање у катастар, пошто је лабораторија изграђена без дозволе! Све то пише у извештају који је директор Славољуб Станојевић пре неколико дана предао Скупштинском одбору за пољопривреду.

- Пошто је најављено да ће лабораторија коначно почети да контролише млеко до јуна наредне године, тражио сам од директора да дефинише план активности на акредитацији, а не да у извештају наводи да ли ће да сервисира косилицу за траву или санира пешачки прилаз ка управној згради - каже Александар Сенић, председник Одбора за пољопривреду. - Кроз месечне извештаје заједно бисмо пратили процес акредитације и као Одбор активно учествовали на уклањању препрека за што бржи завршетак акредитације.

Док лабораторија не буде легализована и акредитована, Србија поново може да очекује да буде као и сваке године жртва неке афере, што обилато користи и конкуренција у суседним земљама како би дискредитовала српске производе. Да је Србија имала Националну референтну лабораторију за контролу безбедности хране не би нам се 2007. године догодила лажна афера „манчмелоу“ у Хрватској и Словенији, нити би у народу прошле године завладала паника због афлатоксина у млеку.

ЕУ је годинама донирала Србији опрему коју су запослени у лабораторији уредно тестирали. Још пре четири године је бивши министар пољопривреде Саша Драгин отворио лабораторију која никада ништа није тестирала, па се и даље за анализу све шаље у приватне институте или у Холандију и Немачку, што није добро јер се држава ослања на експерте из иностранства.

БРОЈ ЗАПОСЛЕНИХ ТАЧАН број запослених у лабораторији већ годинама је права енигма, али је сигурно да се свака три месеца расписују конкурси за запошљавање нових људи. Званичници ЕУ су и обуставили испоруку опреме, јер су посумњали да је пријављен лажан број запослених. Једно је сигурно - лабораторија има баштована који је досад толико много косио да је покварио косилицу „хаусварна“ и три тримера „штил“.

- Пречесто се појављују у медијима теме о лошем квалитету хране коју једемо и мислим да је приоритет Министарства пољопривреде да се национална лабораторија што пре акредитује - каже Сенић.

- Због тога нисмо прихватили предлог директора лабораторије да нас извештава о акредитацији на два-три месеца, већ на месечном нивоу.


МИЛИОНИ У ВЕТАР
ЕУ је од 2003. године до сада, уз три милиона евра из буджета, уложила око 12 милиона евра у опремање Референтне националне лабораторије у Батајници. Када су закључили да та установа није и неће скоро прорадити, престали су са испоруком набављене опреме. Према незваничним подацима рад националне лабораторије кочиле су управе за ветерину и за заштиту биља, сматрајући да постоји устаљен систем и већ десет таквих лиценцираних института.