КУЋА на четири воде. Квадрат у основи, подељен на два дела. Огњиште, спаваћа и славска соба. И трем. То су основни елементи традиционалне српске куће. А свако поднебље има свој „стил“ - моравски, шумадијски, косовски, сремски, градски, планински... Златиборска кућа је за многе најлепша на свету, али је на овој планини реткост. Заправо, данас у Србији више од 90 одсто објеката нема никакве везе са нашом градитељском традицијом. Изгубили смо се после Другог светског рата.

Знао је неписмени српски сељак да изабере локацију. Градио је по мери човека. Материјале је налазио у окружењу и тако здања уклапао у природну целину. Не постоји ниједна потреба савременог човека која се да интегрисати у куће поднебља.

Не враћам се традицији, од ње полазим“ речи су професора Божидара Петровића, архитекте. А њихово претапање у особено је најтеже, али је зато највредније у култури народа. И управо ће Петровићева архитектонска решења бити полазна основа за реализацију идеје коју је недавно лансирао Велимир Илић, министар грађевине.

ДВЕ ВАРИЈАНТЕ Могу да се ураде, по поднебљима, идејна решења за по неколико типова кућа од 40 до 200 квадрата. Друга варијанта је да се за одређена поднебља дају задаци архитектама. Најбоља је комбинована варијанта, ако се некоме не допада типска кућа, тај нек ангажује архитекту.

- Примили смо све и свашта, градимо шта коме падне на памет - каже Илић за „Новости“. - Као приватник, желео сам да оставим неки печат па сам на свом имању у Чачку изградио пар објеката у српском стилу. Као ресорни министар покренуо сам ову иницијативу. Већ смо формирали одбор који ће за двадесетак дана да изађе са првим решењима. У том одбору су академици, архитекте, инжењери, историчари уметности... Расписаћемо јавни позив локалним самоуправама. Предност ће имати они које понуде бесплатне локације. Врњачка Бања се већ јавила. Пројекти ће за грађане и локалне самоуправе бити бесплатни. Градња такве куће могућа је до максимум 400 евра по квадрату. Објекти ће се зидати искључиво од домаћих материјала, камен, дрво, цигла и обавезно ће бити покривене црепом.

Министар каже да би и програм социјалне градње могао да се ради по овом моделу.

- Желим да српском дому вратимо топлину, лепоту, јер метал, стакло, алуминијум немају душу - каже Илић. - Постоји интерес споља да се пројекат изградње српских кућа кредитира у овој години са око десет милиона евра.

Идеју министра Илића поздравља академик архитекта Брана Митровић. Он сматра да би Министарство у помоћ требало да позове и Удружење архитеката.

ИНСПИРАЦИЈА Српске куће инспирација су и многих уметника. Међу њима и фотографа Станка Костића. Он фото-апаратом бележи руралну Србију, људе, обичаје, али и дела народних неимара. Нјихове куће, каже Костић за „Новости“, делују као природна појава, као део амбијенталне целине. - Откривам куће, тражим добру стајну тачку, чекам адекватно светло и уз одговарајући објектив трудим се да што верније прикажем пропорције тих здања, које су складне. Архитекта, који је учио занат од народних неимара свакако је Божидар Петровић, чије сам куће фотографисао. Костић је излагао на више од 40 колективних и 11 самосталних изложби у земљи и иностранству.

- Удружење је пре 15 година направило конкурс за транспоноване традиционалне куће - каже Митровић. - Министарству је потребна комуникација са Удружењем архитеката. Мислим да је то део лепог понашања, које није уобичајено у нашој средини, да се континуитет надграђује. Превише је акција било, добро замишљених, које су се завршавале на нивоу мандата актуелног министра или странке на власти. Министарство мора да води рачуна да професионалци буду укључени у тај пројекат, али не у смислу да од тога направе свој бизнис, већ да свако у свом домену допринесе унапређењу средине.

Према речима Горана Родића из Удружења за грађевинарство Привредне коморе Србије, за изградњу таквих кућа ангажују се претежно мали предузимачи, фирме које нису оптерећене великим фиксним трошковима. Цена градње, по Родићевом мишљењу, износи око 330 евра по квадрату. Томе треба додати трошак прибављања локације, али и комуналије, чија се цена по квадрату, у зависности од зоне града, креће од 30 до 60 евра по квадрату. По систему „кључ у руке“ реч је о цифри од 600 до 800 евра по квадратном метру.

- Од Динаре до Цариграда једна је кућа - истиче инжењер Славољуб Закић, члан Удружења „Српске куће“. - Због поднебља само им се мењају углови, неки елементи и материјали. Иницијатива Веље Илића је пријатно изненађење. Велики је отпор према ономе што је традиционално српско. У Београду, где се креира политика, постоји антисрпски лоби, који није јак само у архитектури, када су нам сервиране типске куће које су упропастиле Србију, већ и у моди, медијима... Како је причао професор Петровић, ми немамо насеља већ стоваришта кућа. Уста су нам пуна Европе, а управо свака земља на западу чува своју градитељску традицију. Није нама Европа рекла да зидамо алпске куће у Србији, није „сплитском везу“ место у Шумадији, нити је Србија Египат или Либија па да има равне кровове.