ЛјУДИ се деле на катастрофичаре и оне који не пристају на такву солуцију. Ја сам међу овим другима и тврдим да Србија има економску перспективу и шансу за развој. Сви који хоће да помогну у тој борби за просперитетну Србију су добродошли, али ако ће само да кукају, као што сада чини господин Поповић у име ДСС-а, нека то раде без мене.

Овако је министар економије и локалног развоја Млађан Динкић на Бизнис форуму на Копаонику објаснио свој, како се чуло у кулоарима скупа, "борбени оптимизам".
- Ја сам у Влади заслужан за оптимизам, а други министри после "пеглају" моја очекивања - објаснио је Динкић.
"Добре вибрације" су на Копаонику исијавали готово сви представници Владе Србије који су се често и шалили на рачун својих надања.
- Свесни смо да је ситуација тешка, без примера у новијој историји, али одбацујем све оптужбе да смо нереални оптимисти. Моја надања су утемељена на реалним показатељима - образложио је потпредседник Владе Ђелић.
Министар Динкић је у више наврата током трајања Бизнис форума, саговорницима из света банкарства објашњавао како не смеју упасти у замку "страха од страха" пред налетом кризе. Он је, нарочито, апеловао на банкаре, да се не боје и не шире бојазан јер што је њихов страх мањи, то ће последице кризе бити краткорочније, али и обратно.
Стручњаци су, међутим, били далеко опрезнији у прогнозама. Професори Економског факултета из Београда, пре свих Павле Петровић и Бошко Живковић показали су да су претходни потези политичких елита, и извршне и монетарне власти, били изузетно лоши и да места за грешке - више нема.
Професор Живковић сматра да Влада Србије не чини довољно на сузбијању погубног утицаја кризе и да ће врло тешко Србија избећи рецесију. По једном од сценарија који су израдили професори Живковић, Стојан Стаменковић, Владимир Вучковић и Миладин Ковачевић, Србији следи озбиљно угрожавање екстерне ликвидности. Укупне девизне резерве, укључујући и депозите грађана и банака, се на крају идуће године спуштају на 3,2 милијарде евра и једва да покривају два и по месеца увоза робе и услуга.
- Стопа сервисирања дуга, односно удео отплата главнице и камата је и сада у зони преко 50. Овакав развој догађаја може активирати опасну валутну кризу - упозорава професор Живковић.
Критику Владе, али и Народне банке Србије износи и професор Павле Петровић који истиче да се мора, по сваку цену, вратити кредитна активност али и повући средства из иностранства, како би се повећала производња. Погубан сценарио се може избећи ако се преко европских институција обезбеди прилив капитала.
Петровић је пребацио власти да је од 2005. до 2008. морала да штеди, а да је чинила управо супротно, између осталог, и оснивањем НИП-а. Србија је, сматра он, могла да уштеди 1,5 милијарди евра, а не да се сада задужује за мањи износ. Грешка је била и гувернерова одбрана динара у децембру са 92 на 84 динара за евро. Динар је требало брже да падне на одрживу вредност јер је то боље средњорочно решење. Смањена и одржива вредност динара је основа за борбу против даљег погоршања ситуације.
- Позитивно је што се највећи део пада динара већ догодио - објашњава Петровић и додаје да ће "инфлација, вероватно, бити под контролом јер је базни износ инфлације у јануару био један одсто."
У паузама панела и округлих столова, учесници у расправи су углавном коментарисали да је српска економија у канджама политике, у каквим није била ниједна земља централне и источне Европе. Владимир Чупић, први човек "Хипо Алпе Адрија банке", је подсетио да је свуда, у централној и источној Европи, постојала апсолутна сагласност о стратешким економским и политичким правцима.
- Једино је код нас била страховита поларизација. Зато су наше власти често фаворизовале популистичка решења, због чега и сада испаштамо. Тврдим да бисмо ми и без кризе били у великом проблему, можда не сада, али сигурно до краја 2011. године. Гарантујем сто одсто да ова криза у Србији неће бити краћа од две године и сви треба да су спремни на то.
"Отровне стрелице" су се најчешће испаљивале на гломазну државну администрацију која може пресудно да допринесе урушавању финансијског система. Закључак је да и поред Владиног оптимизма, баласт државног апарата Србија не би издржала ни да нема кризе. Најоштрији у тој врсти критика био је Мирољуб Лабус, бивши вицепремијер савезне владе.
- Један од главних тегова који оптерећује Србију и додатно погоршава економско стање и последице кризе је гломазна државна управа. Нико не може да ме увери да је немогућа редукција. У влади у којој сам ја био до 2004, скресали смо 10 одсто Владиних службеника, али касније је свако доводио још. Дакле, требало би то сасећи, али селективно и мудро. Држава је овде део проблема, а мора бити део решења. Без тог баласта нема изласка из кризе.
Борис Беговић, такође, верује да је економија талац изборног система и политике. Он сматра да Влада Србије сада мора да бира између озбиљних политичких потеза који ће донети резултате тек у годинама које следе, и краткорочних потеза политичког маркетинга који могу да донесу једино краткорочне политичке поене. У зависности од учињеног избора, Србија може да има основу за одрживи раст.
И док су и професори, академски, у "рукавицама" критиковали кабинет премијера Мирка Цветковића, власник "АБС Холдинга" и координатор економског тима ДСС-а Ненад Поповић, није имао милости. Он је користио сваку прилику да укаже да Влада Србије нема никакав план, ни стратегију.
- Све је то некакав списак лепих жеља без иједног конкретног потеза. Па видите ли шта раде са Бором? Па то нема нигде на свету да Влада хоће да купује машине, управља... а не дају нашим људима или странцима да се то приватизује. Хоће господа да се играју бизнисмена, а многима од њих је једини додир са привредом кроз папире - убеђивао је Поповић после панела групу српских директора.
Поповић је предложио нове финансијске аранжмане на које су Ђелић и Динкић само одмахнули руком.
- Србија може да пронађе додатна финансијска средства и код неких других земаља. Мислим да би једна влада, која би имала нормалнији однос према свим партнерима, у том смислу и према Руској Федерацији, сигурно могла да рачуна на три милијарде евра од Русије у овој години и три милијарде евра у следећој години. Ово говорим врло одговорно, о овоме сам разговарао. И тих шест милијарди у две године биле би огроман замајац за један интервентни фонд за помоћ српској привреди - закључио је Поповић.     

ЕКОНОМСКИ ПАТРИОТИЗАМ
МИНИСТАР трговине Слободан Милосављевић се заложио за јачање, како је рекао, економског патриотизма и то, пре свега, кроз измене закона о јавним набавкама, где би се захтевало коришћење домаћих производа и услуга.
- Ево, ми и сада видимо да су странци извођачи великих инфраструктурних послова, а да су подизвођачи, ипак, наше компаније - закључио је Милосављевић.

БОЛјЕ НА СТАЗУ, НЕГО У РЕЦЕСИЈУ
НА Копаонику је било и оних који су на форум дошли форме ради. То су били, нарочито, руководиоци разноразних државних агенција, који су искористили прилику да дане проведу на скијашким стазама не марећи много за претећу рецесију, али ни крупни снег и маглу која је током највећег дела дана прекривала Караман и Панчић. Стазе су и даље пуне, а у клубовима, преко целог дана, готово да нема места.
Већина оних који су избегли тешке економске теме се шалила да иде да скија са председником Белорусије, који је био главна тема свих разговора на најпознатијем српском зимском центру.

КОТИЗАЦИЈА - 20.000 ДИНАРА
ОРГАНИЗАТОРИ Бизнис форума, Савез економиста Србије и Удружење корпоративних директора Србије, тврде да су нетачне информације у делу штампе о томе да је "српски Давос" био скуп и непотребан.
- Организовање оваквог форума, нормално, има своју цену, али су сами учесници скупа плаћали трошкове. Само је говорницима који су учествовали у радном делу програма, а њих је било мање од 30, био плаћен смештај, а и то су учинили многобројни спонзори форума - кажу за "Новости" саговорници из Савеза економиста Србије.
Подсетимо, котизација за учествовање на Форуму износила је 20.000 динара плус ПДВ. Учесници Форума, њих око 400, били су смештени у хотелима "Гранд", "Клубу А" и "Сунчаним конацима". Четири полупансиона, током трајања Бизнис форума, коштала су у "Гранду" од 21.360 до 31.480 динара, "Клубу А" - 18.629 динара, и "Конацима", од 14.400-22.760 динара.