Резултати првог уписног рока показали разлике Београда и унутрашњости: Навала на гимназије и медицинске школе

Љ. БЕГЕНИШИЋ

петак, 10. 07. 2020. у 12:00

Резултати првог уписног рока показали разлике Београда и унутрашњости: Навала на гимназије и медицинске школе

Велики број родитеља одлучио се да децу пријави онлајн Фото К. Михајловић

У Трећој београдској гимназији за природни смер требало 94,78 бодова
СВЕ гимназије у Београду су попуњене, велико интересовање ђака влада и за медицинске и фармацеутске смерове, као и за електротехничке школе. С друге стране, деца најмање желе да упишу машинске, пољопривредне и грађевинске средње стручне школе. Када је реч о занатима, најпопуларнији су кувари, конобари, масери и фризери, док мало интересовање влада за зидаре, тесаре, армираче.

То показује анализа после првог уписног круга у средње стручне школе, гимназије и трогодишње профиле у Србији.

Као и претходних година рекорд држи Трећа београдска гимназија где је за упис на природно-математички смер било потребно освојити најмање 94,78 бодова, што је за 0,60 више него прошле године, док је за упис на друштвени смер у овој школи било потребно 91,15 бодова. Велики број бодова био је потребан и за Четрнаесту гумназију за математички смер и то 92,74, а за друштвени 89,65 бодова.

За упис у Прву београдску гимназију на природно-математички смер било је потребно најмање 90,38 а за друштвено-језички смер 87,38 бодова. Велики број бодова 91,67 био је потребан иза упис у Четврту гимназију.

У Новом Саду већ годинама најпопуларнија је гимназија "Јова Јовановић Змај", а за упис на природно-математички смер било је потребно најмање 96,38 бодова, а велики број бодова - 97,40 - ђацима је био потребан и за упис на спортски смер у овој школи.

Истовремено, у унутрашњости Србије осмаци су радије бирали средње стручне школе, па је за упис у гимназију било довољно и 50 поена. Празних клупа остало је у гимназијама у Лесковцу, Бору, Пожаревцу, Шапцу, Ивањици.

- Што смо даље од великих центара, то је занимање за гимназије мање, а разлог је социјална структура становништва, јер родитељи знају да после гимназије дете треба послати на факултет, а они немају новца за то - каже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.

Непопуњене су остале и специјализоване гимназије, па је тако, како нам каже Марков, у Осмој београдској гимназији од два одељења за ИТ смер попуњено само једно, а интересовања није било ни за одељења за историју и географију. Марков сматра да деца и родитељи радије бирају класичне гимназије, него оне које подсећају на средње стручне школе.

С друге стране, као и ранијих година, међу ђацима врло су популарне медицинске школе, а највише бодова требало је за упис у Медицинску школу у Новом Пазару и то 90,80 за општи смер, а за смер фармацеутски техничар мало више - 91,18 бодова. За упис у Медицинску школу у Земуну на општи смер, на пример, било је потребно 78,37 бодова, а за васпитача 80,51 бод.

- Деца, као и ранијих година, ове школе радо бирају јер могу да оду у иностранство, али и да се брже запосле - каже нам Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа. Он истиче да су попуњене и економске школе, али да се у њих уписују слабији ђаци међу којима има и оних са добрим успехом.

Он наглашава да је много непопуњених места остало у машинским, грађевинским и пољопривредним школама, као и на занатима - зидар, тесар и армирач - упркос томе што су ти послови тражени на тржишту рада.

Иначе, сви они који нису успели да се упишу у првом року, у четвртак су попуњавали и предавали листе жеља за преостала слободна места у средњим школама за други уписни круг.

У суботу до 24 сата у другом уписном кругу биће објављен коначан распоред ученика по школама. Ученици који су конкурисали у другом кругу могу се уписати у понедељак 13. јула.




Пратите нас и путем иОС и андроид апликације