Проф. др Драган Станић: Са Западом морамо да причамо иако се са Истоком разумемо

Јованка Симић

недеља, 05. 07. 2020. у 10:00

Проф. др Драган Станић: Са Западом морамо да причамо иако се са Истоком разумемо

Фото Д. Дозет

Председник Матице српске у три мандата за “Новости”: Долази време другачије Европе, боље за Србију. Потребни су умеће и саборност свих. Држава треба да поштује научну и културну заједницу
ПРОФЕСОР Филозофског факултета у Новом Саду, књижевник и проучавалац книжевности Драган Станић, који је на челу Матице српске од 2012. године, водиће најстарију књижевну, културну и научну институцију српског народа и у наредне четири године. Трећи мандат у низу, Станићу, познатом у књижевном свету под псеудонимом Иван Негришорац, поверили су матичари на 129. Изборној скупштини прошле недеље. Станић је 27. Матичин председник, један од ретких са три мандата, а међу најдуговечнијим су двојица његових претходника - Антоније Хаџић (1831-1917) и Радивоје Врховац (1863-1946), који су предводили "пантеон српског памћења и кошницу наше културе" по 15 година.

* Већ трећи пут наглашавате да бити биран за председника јесте велика част, али још већа обавеза...

- Срећан сам што могу да кажем да се Матица у последње четири године стабилизовала на одиста упечатљив начин. Капитални национални пројекти покренути су из летаргије у коју су сатерани претходним финансијским тешкоћама. На свим нивоима успоставили смо добре односе са представницима државе, јер неприродно је да наша институција буде одрођена од своје државе, као и да се држава одроди од Матице. Добили смо подршку државе на свим нивоима, како за капиталне научне и издавачке пројекте, тако и за потребу да први пут од 1977.године уредимо унутрашњост зграде.

* Као нарочиту вредност истичете оснивање Крајишког и Косовскометохијског одбора, око којих су се окупили наши људи који изучавају културу у тим крајевима, а често тамо и живе. Да ли је то довољно да би они тамо живели достојанственије?

- Уз већ постојећи Темишварски и Његошев одбор, основали смо ова два одбора. Нећемо на томе стати. Реч је о подручјима на којима су српска култура и традиција угрожене, где треба да водимо паметну и осетљиву политику и да помажемо нашим људима који тамо живе и раде да тамо и опстану. Људи који живе на Космету, у Хрватској и БиХ треба да развију пре свега осећање достојанства и пуне припадности српској култури и српском народу. Желимо да помогнемо како би њихов живот био квалитетнији на тим просторима где су препуштени ћудима тамошње власти.

* У којој је фази израда Српске енциклопедије и Српског биографског речника, капиталних књига, културних огледала наше нације?

- Добили смо финансијску подршку која нам је омогућила да убрзамо процес израде, па ће ове године да се појави још једна књига, пета по реду, а треба да их има 18, и највероватније још један допунски свезак који ће можда бити у размерама целе књиге. Веома много посла је пред нама, а ми немамо времена за губљење. Не смемо да допустимо оно што се десило пре неколико година када, због финансијских проблема, од 2013. па у наредних пет година нисмо објавили ниједну књигу Српске енциклопедије. То је недопустиво за значај овог пројекта и за дугогодишњи рад који ће изнети више генерација стваралаца и научника. Заокружена Српска енциклопедија садржаће близу 17.000 страница.


* Напредује ли осма књига Српског биографског речника?

- Осма књига требало би да ауторски буде завршена следеће године. Идеално би било када бисмо сваке друге године објавили по једну, а реално је да цео Речник садржи од 12 до 13 књига. Када се то заврши, биће ту више од 30.000 биографија, а то је огромно богатство. Та два пројекта су веома значајна, али скренуо бих пажњу и на лексикографске пројекте - Вишетомни речник српског језика, Речник славеносрпског језика, у којем је описано стање књижевности 18. и прве половине 19. века пре Вукове реформе, те коначно Речник српског народног језика од 12. до 18. века. Тако ћемо и преко речника да сазнамо како се стварао српски језик.

* Могу ли два новооснована часописа на енглеском језику допринети афирмацији Матице у свету?

- Енглески је свеопшти језик савременог доба и то је разлог што смо се определили за енглески. Такође, нама су главни произвођачи тешкоћа управо с простора који је покривен енглеским језиком као универзалним језиком општења. Ту је наша основна циљна група, ту ми треба највише да делујемо. Ми се са Русима и Кинезима много боље разумемо, те државе нас никада у историји нису оружано напале, чак ни у периодима кад се нисмо најбоље разумевали.

* Шта учинити?

- За почетак, морају интелектуалци доћи до истине ствари и показати колико су такви облици самопонижавања неосновани и наметнути од центара моћи који су према нама непријатељски расположени. Очигледно је, дакле, да са Западом ми тек треба да успоставимо праве облике равноправног дијалога. То ће ићи веома тешко, али је на дужу стазу сасвим оствариво.

* Шта се ту реално може урадити?

- У том домену културног деловања треба радити на бољем међусобном разумевању различитих култура, али и на јаснијем излагању наших националних и културних интереса, које ваља боље и вештије уклопити у структуру западних центара моћи. Односи снага у свету сада су знатно другачији него 1999. године, када се НАТО онако бескрупулозно обрушио на једну малу, поносну и тврдоглаву земљу. У овом обновљеном разговору са западним земљама и културама треба да се обраћамо свим људима који су спремни да саслушају и гласове усамљених и прокажених људи који се оглашавају тамо негде, са Балкана.


* Колико у тој мисији промоције наших културних и националних интереса могу да помогну Хандке, Бесон, Кустурица, Теодоракис, Грајф, Гускова, Џонстонова и Новак Ђоковић?

- Ми смо одабрали 15 заслужних људи којима смо желели јавно да захвалимо за њихове стваралачке резултате, као и за висок степен разумевања за специфичност српске културе. Оно што су урадили један Хандке или Бесон, Жан Пол Блед или Жан Кристоф Буисон, Наталија Нарочницка или Никита Михалков и други јесу чинови које никада не бисмо смели да заборавимо.

* Опште је мишљење да је леп гест то што је Матица препознала да је Ђоковић на афирмацији наше земље учинио више него многи наши министри иностраних послова заједно...

- Матица има ту врсту историјског искуства да зна да су стрпљиве и одмерене акције најделотворније, јер груба обраћања су за дневну политику а не за установе каква је Матица српска. Зато смо ми препознали људе који су рекли и написали кључне ствари о нама или су својим делом, као што су Новак Ђоковић и Арно Гујон, начинили изузетне подухвате.

* Каква је улога Матице српске у овом времену, у којем од 2014. године више не постоји униполарни свет?

- Изузетно ми је драго што је наша државна политика правовремено реаговала на ту ситуацију, па је одмах почела да успоставља изврсне односе са великим силама света. Ми више не живимо само са Западом, него и са Русима и са Кинезима. То су драгоцене чињенице, од највећег значаја за културални рат са којим се морамо све отвореније и одрешитије суочавати где год се он манифестовао. Матица је са три претходна своја председника - Бошком Петровићем, Божидаром Ковачеком и Чедомиром Поповом, стварала базичну и јаку поставку, на којој је наша установа градила своју пројекцију националног опстанка. Нама као народу и култури је сада потребно умеће хармоничног деловања, као и саборног духа свих креативних снага које имамо. Сањам, стога, о томе да држава поштује научну и културну заједницу и њене установе, а да представници научне и културне заједнице својим сазнањима и доприносима омогућују да се ефикасније боримо за наш опстанак.


* Како видите даљи ток догађаја у вези са Косовом и Метохијом?

- Ми смо научили шта значи изгубити Косово. Изгубили смо га 1389, и ако је тада српски народ умео да се врати на тај свој митски и историјски простор који је одредио нашу судбину, зашто ми тај сан не бисмо сањали и данас? Никада нисам разумевао оне који су сматрали да један тренутни стицај околности треба да значи да ми треба све да предамо и да овековечимо тренутно фактичко стање. Не, ми треба да градимо једно будуће фактичко стање. Уверен сам да ћемо га изградити и на КиМ и на целом државном простору на којем Срби живе. Дубоко верујем да долази време другачије Европе и време много повољније за нас.


ЈЕДИНСТВО СА СПЦ НЕРАСКИДИВО

* Матица предано и непоколебљиво негује спону са Српском православном црквом...

- Јединство српског народа и СПЦ је нераскидиво. Притом, свесни смо тога да укупан друштвени амбијент у којем данас живимо, и у којем ћемо у будућности живети, јесте ипак логика секуларног друштва, али ми на нивоу индивидуалних слобода треба да инсистирамо на нашем праву припадања оној верској заједници коју искрено у себи носимо. У том смислу ми СПЦ треба да бранимо првенствено у својим срцима и душама, а онда и да је бранимо као друштвену чињеницу, укључујући и све њене верске објекте, као и читав систем вредности који она подразумева. Ако је одбранимо на свим тим плановима, онда нам нико ништа не може.

ПРЕЦИ И ОГЛЕДАЛА

* Литије за спас српских светиња у Црној Гори огледају се у вашој књизи "Истрага предака", а ту је и збирка "Огледала ока недремана" настала на далеким путовањима. Саветујете ли студентима да пуно путују?

- Саветујем им да што пре почну да одлазе у свет јер када оду тамо, схватиће шта вреди код нас и зашто треба да се врате и овде остану. Ми имамо прелеп друштвени и социјални живот који недостају другим народима. У збирци "Огледала" су и стихови посвећени Светом Сави, у чијем лику и делу се огледа цео српски род, као и персијском песнику и филозофу Џелалудину Румију, једној од најфасцинантнијих фигура са источног простора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације