Нега, помоћ и друштво: Пензионерски клубови битни су за лепшу и лакшу старост

Ј. ГОЧАНИН

петак, 03. 07. 2020. у 18:00

Нега, помоћ и друштво: Пензионерски клубови битни су за лепшу и лакшу старост

Фото Танјуг

Дневни боравак задовољава социјалну, психолошку, дравствену и физичку димензију живота
ТРЕЋЕ доба живота Београђани не морају да доживе сами. Судећи по броју дневних боравака за старе особе који постоје само у Београду и њиховим многобројним корисницима, који их радо посећују, онда је хармоничан, позитиван и породичан амбијент без сумње карактеристика ових установа. Понекад нашим најстаријим грађанима нису толико потребне нега и помоћ колико им фали друштво, не би ли с неким ублажили самоћу. Кроз активности у дневним боравцима они задовољавају социјалну, психолошку, здравствену и физичку димензију живота, а "старост је доба које чека све нас, па је треба учинити квалитетном" - парола је којом се воде челници ових установа.

Током ванредног стања и пандемије вируса корона, врата дневних боравака за старе била су затворена. Осим тога, изоловани у својим домовима били су и сви људи старији од 65 година.

- Наметнута ограничења пензионерима су тешко пала. Велики број њих води стваран живот у оваквим клубовима, који су им веома важни за квалитет живота. Времена су се променила, улога бака и дека није само чување унучади, јер имају право и на свој лични живот - објашњава психолог Спомена Милачић.

КУРСЕВИ ЗА све чланове београдских клубова на располагању је и учење из задовољства, кроз едукативно-креативне програме који су у понуди. То су курсеви декупажа, енглеског језика, макраме, штрикања, хеклања, фотографије и сликања, рекреативне вежбе...

Према речима наше саговорнице, општине Стари град и Нови Београд су доста добро покривене мрежама пензионерских клубова, као и сви остали делови престонице. То није случајно и није занемарљива чињеница. Ове установе, каже, постоје из давних времена која ми и не памтимо.

- Миграције које се вековима дешавају погађају наше најстарије, деца им одлазе. Потомци трећине најстаријих које познајем су негде по свету, а виђање преко "Скајпа" за њих није живот. Могу да воде тај виртуелни начин живљења, али им је, осим таквог, неопходан и стварни, управо онај који остварују у клубовима за старе. Тамо стичу познанства, иду на излете, а долази чак и до склапања бракова. Те установе су њима све - наставља Спомена.

Корисницима дневних боравака на располагању су и новине које ове установе добијају. То је њихов главни извор информација, каже саговорница, да увек буду у току. У клубовима постоји ритам за сваког човека. Прилагођени су ранораниоцима, онима који долазе на поподневно дружење, али, каже, и онима који долазе само на кафу или ручак.

- Важно је да им оваква установа буде у крају, да увек имају где да оду. Исцрпљени су од изолације, то је против сваког здравља. Битно је да им се дневни боравци не укидају, а ако већ треба да се "штеди", нек укину могућност оброка у тим местима, али никако догађаје, вечерња или дневна дружења - препоручује она.

Фото Н. Скендерија

С друге стране, председник Синдиката удружења пензионера Србије Миша Радовић каже да су дневни клубови свакако социјално потребни, односно неопходни, али да се његова организација фокусира на системске ствари.

- Подржавам те установе, ту се људи друже и забављају, наравно да треба да постоје, веома је битна социјална и психолошка димензија живота која се ту остварује - прича Миша. - Ипак, ми се бавимо статусом пензионера. Боримо се да им се врати износ пензија који су заслужили, да се усвоје закони који би их коначно "оставили на миру".

БРОЈКЕ * 750 запослених у клубовима
* 24 дневна центра у престоници
* 9.322 корисника у Београду

Држава дели разне ваучере, каже, на које најстарији имају потпуно право. Али треба обезбедити услове првенствено за живот, па онда и оне друге. Да пензионери буду на позицији да могу сами да бирају где ће на одмор, на лечење, а и на дружење.

- Нашли смо се на маргинама догађаја ове целокупне ситуације с пандемијом вируса корона. Били смо затворени 65 дана, кажу, штитили нас, а ми се сад опорављамо од те заштите - помало разочарано говори Миша. - Сматрам да нису морали све мере одједном да повуку, "пустили" су нас сада, када је вирус поново ризичан, а углавном сви пензионери болују од шећера, проблема са крвним судовима или од срчаних тегоба. Тренутно смо препуштени сами себи, а доскоро нам је управо то фалило - да сами о себи бринемо.


ИЗОЛАЦИЈА НАЈТЕЖА НАЈСТАРИЈИМА

ПСИХОТЕРАПЕУТИ су сагласни у томе да је изолација у време вируса корона најтежа управо пензионерима, што је по неким мерилима потпуно нормално. Они се осећају донекле спутано, а посебно они који имају проблеме с костима, мишићно-коштаним обољењима, и којима је као терапија саветована шетња, односно физичка активност.






Пратите нас и путем иОС и андроид апликације