- То значи да ће у програму четвртог разреда остати збирка "Тражим помиловање", а у трећем избор из поезије - рекао је данас председник Националног просветног савета професор др Радивоје Стојковић.

Да легендарна Десанка остане део незаобилазног школског штива епилог је вишедневне јавне борбе да се њена дела не избаце из наставног програма српског језика и књижевности. У њену одбрану, симболично тражећи помиловање за њене стихове, устала је целокупна стручна јавност, књижевна друштва, студенти Филолошког факултета, председница Владе...

Повод за јавну побуну интелектуалаца и јавности, која се као ретко кад, ујединила око неког друштвеног питања, било је упозорење "Задужбине Десанке Максимовић" да је на делу избацивање стихова велике песникиње, са образложењем да се "не уклапа у оквир епохе".

Да је "случај Десанка" само сегмент много ширег "реформског" захвата просветних власти, објављеног са потписом министра Младена Шарчевића другог јуна у "Просветном гласнику", сведочи и низ тешко разумљивих искључења чувених писаца и дела. Листа је подужа. Међу њима су и генерацијски школски класици: поема "Јама" Ивана Горана Ковачића, Мажуранићев спев "Смрт Смаил-аге Ченгића", као и Хемингвејев роман "Старац и море", Толстојев "Рат и мир" или Михајловићев "Кад су цветале тикве".

Док се најшира јавност пита ко је и на основу чега проценио које је штиво неподобно у новом наставном програму, стручњаци за наставу српског језика имају своје виђење проблема. Десанка је, како ствари стоје, изгубљена у безбројним процепима реформе наставних планова и програма, а њеним песмама је плаћен рачун скандалозно малим фондом часова српског језика и књижевности у српским школама.

Професорка Филолошког факултета др Зона Мркаљ, која је са прекидима била и члан комисије Завода за унапређивање образовања и васпитања, за писање новог наставног програма објашњава, за "Новости", да кривца за низ непопуларних потеза треба тражити у никад незаокруженим стандардима у настави српског језика, као и у смањењу броја часова.

- Овај процес се претходне три деценије одвијао несистематично и парцијално - наводи професорка Зона Мркаљ. - Никада нису до краја усклађени стандарди млађих и старијих разреда, јер је то предуслов за целовит увид у наставну материју. Одређени резови направљени су и због премалог броја часова језика и књижевности који се у Србији изучава најмање на Балкану.

Наша саговорница као посебан проблем наводи и пренаглашено инсистирање Министарства просвете последњих година на увођењу нових технолошких знања, попут информатике, у наставним плановима, а науштрб књижевности.

- Примера ради, из наставног програма је изостављена "Смрт Смаил-аге Ченгића", јер је реч о драмском спеву, који се већ изучава на примеру "Горског вијенца". Оваквих примера је доста. Велики пропуст је направљен и што је у последњој фази реформе програма овог предмета за средње школе изостала јавна расправа. На примеру основношколских измена програма показала се важност овог механизма за исправљање грешака - истиче професорка Мркаљ.

Један од значајних фактора за "црвени картон" Десанки Максимовић је била и наредба Министарства просвете да се дела из градива не понављају. Комисија Завода, притом, од Министарства је добила рок од свега два месеца за програм за трећи и четврти разред гимназије.

ЗАВОД НИЈЕ ГЛАВНООПТУЖЕНИ

КООРДИНАТОРКА у Заводу за унапређивање образовања и васпитања Дејана Милијић Субић, која је и у комисији Завода за израду школских програма, објашњава да је ово тело имало пред собом захтев да у малом фонду часова уврсти низ тема, као и песнике са којима се ђаци нису сусрели у основној школи, а заслужили су да буду у програму.

- То су врло болне одлуке. Кад бих се ја питала, српски језик би имао десет часова. Било би тада времена да се ученици заиста посвете обради књижевних дела - наглашава Дејана Милијић Субић и додаје да је Завод "главнооптужени, иако то није суштински тачно".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације