ДИГИТАЛИЗАЦИЈА је завадила Републички геодетски завод и јавне бележнике! Док у катастру тврде да се извод из листа непокретности може извадити електронски, нотари не прихватају таква документа и сматрају их неважећим. Због клинча две државне институције испаштају грађани, који су се вратили испред шалтера.

Борко Драшковић, директор РГЗ, тврди да бележници опструишу дигитализацију, која је један од приоритета Владе Србије.

- Иако је Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова пре две године прописао да јавни бележници, као и предузетници и правна лица уписана у регистар геодетских организација, могу издавати изводе из катастра који имају исту важност као да их је издао РГЗ, они то не признају - објашњава Драшковић. - Они траже да им клијенти искључиво донесу папирни документ по који они морају да дођу у РГЗ. То је малтретирање и класичан пример бирократског ланца, у којем грађани глуме курире и електронски документ претварају у папирни, који ће нотари поново пренети у дигитални.

Драшковић напомиње да 50 одсто грађана долази у катастар да би извадило лист непокретности. Он истиче и да је, због немара јавних бележника, РГЗ морао да отвори 16 шалтера широм Србије, јер је повећана активност продаје непокретности после ванредног стања. Све то би, како каже, могло да прође много једноставније да нотари поштују закон.

Председник Јавнобележничке коморе Србије Србислав Цвејић, међутим, тврди да се њима странке и не обраћају за издавање извода из катастра.

- Ми имамо директан приступ изводима који су потребни за наш посао. Штампамо их и улажемо у списе предмета - каже Цвејић. - Јавни бележник не може да издаје изводе из катастра, јер нема прописаних услова, како да га овери, у ком формату да га изда и колико да га наплати. Кад Влада Србије пропише услове за издавање, ми ћемо то онда радити.

Законом о поступку уписа у катастар непокретности предвиђено је да се услови издавања извода ближе уреде подзаконским актом, али на тај пропис се чека две године.

Цвејић каже да не знају ни како би суд то ценио у евентуалном поступку уколико би се оспоравала таква исправа. Такође, у случају повреде прописа јавни бележник одговара целокупном својом имовином за причињену штету.

Србислав Цвејић

Први човек јавних бележника подвлачи да се без потребе ствара тензија око овог случаја.

- Грађанин нема потребе да узима лист непокретности за послове које обавља код бележника и тако прави себи додатне трошкове - наводи Цвејић. - А, ако му треба за грађевинску дозволу, општина, која има приступ катастру, прибавља га по службеној дужности.

Цвејић наводи да јавни бележници подржавају дигитализацију и да је Геодетски завод на том пољу доста учинио и олакшао посао и њима и странкама, али да инсистирају на доследној примени прописа.

Борко Драшковић

РЕШЕЊЕ НА ПОМОЛУ

У МИНИСТАРСТВУ правде за "Новости" кажу да су од Републичког геодетског завода јуче добили предлог уредбе која треба да дефинише услове издавања извода из листа непокретности и листа водова од стране јавних бележника и геодетских организација. Они ће у наредном периоду дати мишљење. Када текст буде усаглашен, РГЗ ће ту уредбу проследити Влади Србије на усвајање. Тада ће се стећи сви правни услови да и јавни бележници издају те документе.


НЕЋЕ НА ЦРНУ ЛИСТУ

- ИЗ Геодетског завода је јавно речено да агенције и геодетске организације издавање листа непокретности наплаћују 50 евра, а ми то нећемо да радимо - каже Цвејић. - Да издајемо, па да нас ставе на црну листу због тога. На тај начин би да се направи од наше канцеларије шалтер и нека се направи, али прво да Влада то пропише. На крају, мора да се зна какви су токови новца, куда он иде, како одређујемо цену и коме тај новац уплаћујемо. Нарочито што ми поприлично контактирамо са посредницима у пословима.