На 14. седници ЦК СК Србије, одржаној 29. маја 1968. године. Добрица Ћосић је, заједно са историчарем Јованом Марјановићем, критички иступио према националној политици СКЈ. По њиховом су мишљењу "националистички етатизам", "бирократски партикуларизам" и "бирократски национализам", који нису били својствени само за Србију и Србе већ и за друге југословенске народе и националне мањине, озбиљно разграђивали темеље југословенске државе, утицали на поларизацију комуниста по националној припадности, доприносили међунационалним сукобима, спутавали слободни развој југословенске социјалистичке свести и заједничког тржишта. Та седница је, на својеврстан начин, одредила политичку судбину Добрице Ћосића.

Тема Косово била је она важна преломница у животу Добрице Ћосића око које се дефинитивно растао са идеалима сопствене младости, сукобио са Партијом којој је припадао и чијим је циљевима служио, ослободио илузија о поретку чијем је изграђивању и сам допринео. Због покушаја сагледавања југословенске стварности и критике владајуће идеолошке концепције СКЈ на Косову и Метохији Ћосић је почев од позних шездесетих прошлог века деценијама означаван као "непријатељ", "националиста", "идеолог великосрпства" и удаљаван из друштвеног живота. Теми Косово враћао се од тог тренутка, често као писац, изјашњавао као политичар и државник, ангажовао као интелектуалац. Косово и Метохија су га је занимали као простор за који су везани традиција, споменици, предања, историја...

Настојао је да упозна и разуме народе, пре свега Србе и Албанце, који на том простору живе, сматрају га "својим", око њега се споре, свађају, ратују, боре, мрзе, презиру, понижавају, поништавају. У свом времену и животном веку генерације којој је припадао, трудио се да сагледа размере изведене револуције, домете југословенског социјализма, последице живота у диктатури, потрошене "енергије" и истрошене "идеје" којима је један нараштај указивао поверење, билансе "системске кризе" која је довела до грађанског рата, распада државе, урушавања политичког система и неповратног кварења међунационалних односа. Занимао се за политику испуњену промашајима, кризама, сукобима који исцрпљују, уназађују, варваризују, обешчашћују све који у њима учествују и људима који су је персонификовали.