Питање заседања Скупштине је фактичко, а не правно питање: Уставни суд објавио одлуку о уставности увођења ванредног стања

Танјуг

понедељак, 25. 05. 2020. у 15:33

Питање заседања Скупштине је фактичко, а не правно питање: Уставни суд објавио одлуку о уставности увођења ванредног стања

Зграда Уставног суда / Фото М. Анђела

Уставни суд Србије данас је објавио одлуку којом је прошле седмице једногласно одбацио као неосноване иницијативе за покретање поступака за оцену уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредног стања

Уставни суд Србије данас је објавио одлуку којом је прошле седмице једногласно одбацио као неосноване иницијативе за покретање поступака за оцену уставности и законитости Одлуке о проглашењу ванредног стања, од 15. марта ове године, те стао на становиште да је та одлука донета у складу са уставом.

Поред осталог, Уставни суд је оценио да би се заразна болест ЦОВИД-19 могла сматрати ''јавном опасношћу која угрожава опстанак државе или грађана'', и истиче да се зато “не може закључити да није био испуњен уставни услов за проглашење ванредног стања”.

Суд је указао да се приликом проглашења ванредног стања мора водити рачуна и о другим чиниоцима, који оправдавају такву одлуку, а у конкретном случају то би , како је навео, било стање и капацитети здравственог система, здравствена култура грађана, менталитет, старосна структура нације и др.

Подносиоци иницијатива су, поред осталог, тврдили да није било потребе за увођењем ванредног стања, већ да је била довољно да се уведе ванредна ситуација (која би у мањој мери ограничила људска права) , затим да је Народна скупштина могла да се састане, и прогласи ванредно стање, те да Одлуку о проглашењу ванредног стања није требало да доносе супотписом председници државе, владе и скупштине.

Иницијативама је оспораван и разлог за несастајање скупштине због проглашења епидемије Цовида 19, одлуком од 19. марта, а довођено је у питање да ли је Одлука о проглашењу ванредног стања општи или појединачни акт.

Када је у питању ограничење људских права у току ванредног стања, Уставни суд је нагласио да је особеност ванредног стања управо то што допушта одступање од редовног режима људских права да би се, како указује, што делотворније превазишле ванредне околности и успоставио нарушени јавни поредак.

“Привремено одступање од општег режима људских права је оправдано настојањем да се сачува опстанак државе и грађана у случају њиховог угрожавања, будући да је то неоствариво редовним функционисањем правног система”, наводи Уставни суд.

Питање не/могућности да се Народна скупштина састане је, према оцени Уставног суда, фактичко, а не правно питање, јер то питање не регулишу ни Устав, ни други правни акти.

Уставни суд напомиње да због тога нема ни уставно, нити друго правно „мерило“ на основу којег би могао довести у питање обавештење председника Народне скупштине да парламент није био у могућности да се састане ради доношења одлуке о проглашењу ванредног стања услед епидемије вируса Цовид 19.

Поводом навода појединих иницијатива да Наредба министра здравља о забрани окупљања у Републици Србији на јавним местима у затвореном простору није могла бити „правни основ“ за немогућност састајања Народне скупштине, Уставни суд указује на разлику између правног основа за одлучивање и узимања у обзир одређених чињеница при одлучивању.

Уставни суд је тим поводом нагласио да одлука да се Народна скупштина не састане,” није никаква правна одлука, већ обавештење председника Народне скупштине надлежним органима”.

Анализирајући процедуре за проглашење ванредног стања, прву када одлуку доноси Народна скупштина и алтернативну, која је примењена у овом случају, Уставни суд је стао на становиште да “ репрезентативност, као критеријум којем Устав даје предност у односу на ефикасност одлучивања о ванредном стању, уступа, вољом Устава, а не противно тој вољи, место ефикасности”. Према ставу највишег суда у држави, “чекање” да се стекну услови за састајање Народне скушптине могу имати несагледиве штетне последице и спречити државу да делује хитно на отклањању узрока проглашења ванредног стања.

Уставни суд је такође на основу ове одлуке, одбацио захтеве за обуставу извршења појединачних аката и радњи предузетих на основу оспорене Одлуке, што се односи на различите уредбе које су доношене у току ванедног стања.

Након детаљне анализе свих аргумената изнетих у иницијативама, Уставни суд је закључио да подносиоци иницијатива нису дали разлоге којима би потпрепили тврдње да има основа за покретање поступка за оцену уставности и законитости поменуте Одлуке, па је иницијативе одбацио као неосноване, што практично значи да Уставни суд сматра да је ванредно стање проглашено у складу са Уставом.

Цело решење Уставног суда биће објављено и у Службеном гласнику због, како сматра Уставни суд, “ширег значаја за заштиту уставности и законитости”.

Ванредно стање у Србији проглашено је 15. марта, ради спречавања ширења корона вируса (Цовид19), а укинуто 6. маја.

Током ванредног стања држава је ограниничила пре свега слободу кретња, увођењем полицијског часа, као и забране окупљања, шетњи парковима, излазак из стана старијима од 65. . . а биле су уведене и друге заштитне мере.





Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (2)

steva

25.05.2020. 16:04

Sad je valda jasno da je za "Dosta je bilo" dosta je bilo. Videlo se i ranije po njihovom ponasanju da nemaju pojma o pravnim zakonima i propisima. Stalno su mahali sa nekim, za njih zvanicnim, papirima, ali im je sada Ustavni sud valjda pokazao da nemaju pojma, nego samo lupetaju i to pretsednik narocito.DOSTA JE BILO !!! I DOSTA STE BILI !!! ADIOS.