НИЈЕДАН закон у Србији не прописује да се доприноси за пензијско и инвалидско осигурање који су годинама уплаћивани, а нису реализовани, односно није стечена пензија, враћају. Тако сваки радник који има мање од 15 година стажа нема право да му се врати ни динар од уплаћених средстава, а нема ни могућност да поднесе захтев за пензионисање.

Тај новац употребљен је, тврде надлежни, за нешто друго. Они који су кроз своје зараде издвајали за фонд краће од 15 година, када зађу у седму деценију ипак не могу да остваре попусте у хипермаркетима, јер немају пензиони чек, а не могу да користе ни погодности да уз ваучере иду на одмор.

СОЦИЈАЛНА ПЕНЗИЈА Матковићева наглашава да нека врста социјалне пензије која се не финансира из доприноса постоји и карактеристична је, на пример, за скандинавске земље и Аустралију на пример. Додељује се по основу пребивалишта. Она је такође таргетирана и добијају је они који не испуњавају услове за пензионисање или којима је пензија ниска. Постоје и земље које не проверавају доходак, и додељују само на основу пребивалишта. Такве су Холандија, Нови Зеланд и Израел.

Гордана Матковић, програмски директор Центра за социјалну политику, објашњава да новац од уплаћених доприноса није могуће вратити ни у једној врсти осигурања, јер осигурања тако функционишу. Како би, тврди она, она иначе могла да исплаћају "добитницима", а који су, на пример, уплаћивали доприносе 20 година. Примера ради, наводи наша саговорница, на месечном нивоу издвајају се много нижи износи од месечне пензије, а касније се примају чекови током 30 година након пензионисања.

- У скоро свим земљама са сличним пензијским системима, када је у питању јавно пензијско осигурање, постоји минимални стаж од 15 или 20 година (Португалија, Аустрија, Словенија, Мађарска, Литванија, Словачка), у Француској и Америци 10 година - каже наша саговорница. - Таква је рачуница да бисте могли у просеку да примате пензију 15 година, која је иначе много виша него доприноси који се уплате за исти период. Исто је и у земљама у региону.

Према истраживањима која су рађена пре неколико година, у нашим условима је најприхатљивије да се у оквиру програма новчане социјалне помоћи (НСП) уведе посебан модул за старачка домаћинства.

Фото Ж. Кнежевић


- То су она домаћинства у којима су сви чланови старији од старосне границе за пензионисање, односно од 65 година - истиче Матковић. - Такође би морали да се релаксирају и имовински услови, а да се цензус и износи права повећају у односу на НСП. Старосна граница за ово право би требало да буде нешто виша него за пензију за три или пет година, а примања нижа у односу на минималну пензију.