Балкански грађевински радници, неговатељице, кувари и конобари могли би убудуће да много теже долазе да раде у Немачкој ако унутар владајуће коалиције канцеларке Ангеле Меркел не дође до договора да се продуже олакшавајући услови под којим држављани земаља Западног Балкана добијају радне визе.

И пре него што је пандемија коронавируса успорила немачку економију и увећала незапосленост, унутар немачке владајуће коалиције дошло је до несагласја да ли би Немачка требало да и после краја 2020. продужи пропис који превасходно нижеквалификованим радницима са Западног Балкана омогућава лакше услове за добијање радних виза.

Иако је влада првобитно намеравала да без много расправе продужи овај пропис, пандемија и привреда у рецесији утицале су да се поједини демохришћани Ангеле Меркел много гласније томе успротиве.

Како преноси други канал немачког јавног сервиса ЗДФ, демохришћани се питају може ли Немачка да настави да годишње прима десетине хиљада нижеквалификованих радника са Западног Балкана.

Из немачке грађевинске индустрије, која је напрочито имала користи од овог правила за Западни Балкан, стиже јасан одговор: "Без ових људи, имаћемо велике проблеме у грађевинарству", каже за ЗДФ Феликс Паклепа из Централног савеза немачке грађевинске индустрије.
Грађевинци са Балкана недостају немачком тржишту рада

Како истичу, иако често немају формалне квалификације признате у Немачкој, грађевинци са Балкана имају дугогодишње искуство. А управо таква радна снага недостаје на немачком тржишту рада.

Спорни пропис ступио је снагу од јануара 2016. године и "омогућава радницима из Албаније, Босне и Херцеговине, Северне Македоније, Црне Горе, Србије и Косова да добију радну визу за Немачку и без знања немачког језика и професионалних квалификација".

Међутим, услов је да подносилац захтева за радну визу има уговор о запослењу у Немачкој и одобрења немачке Савезне агенције за запошљавање, као и да у последња 24 месеца није примао у Немачкој било какву социјалну помоћ.

Овај пропис је немачка влада донела 2015. и то као део одговора на мигрантску кризу. Најпре је све земље региона прогласила земљама сигурног порекла, чиме је њеним држављанима практично онемогућила добијање азила у Немачкој. А потом им, на инсистирање СПД-а као мањинског партнера у влади, омогућила да лакше долазе као гастарбајтери, а не као тражиоци азила.

Међутим, сви ти аргументи се мењају у кризи изазваној коронавирусом па у контексту одлуке о продужењу ове одлуке посланик демохришћанског блока задужен за унутрашњу политику Матијас Миделберг указује на већ растућу незапосленост у Немачкој.

"Не би смело сада паушално дати продужење овог правила", каже Миделберг, а подршка таквом ставу стиже од посланика опозиционе десничарске Алтернативе за Немачку, Бернда Баумана, који сматра да "је то правило било сулудо и без короне".

С друге стране, посланик СПД-а Уте Фогт истиче да хоће "без поговора" да се правило продужи, оцењујући га као "велики успех".

"Ми смо заправо прихватили да је Немачка досељеничка земља. Коалициони партнер не би требало да точак враћа уназад", каже за ЗДФ Фогт, усмеривши критику на рачун коалиционих партнера из демохришћанског блока.

Додуше, супротстављених мишљења има и унутар демохришћана, будући да се посланици који се баве питањима рада и грађевинарства залажу за продужење правила за Западни Балкан, док се противе посланици усмерени на унутрашњу политику.

Према сазнањима ЗДФ-а, демохришћани су се иницијално договорили да продужење правила може, али само према веома ограниченим условима. Такво условљавање ће, међутим, изазвати сукоб са социјалдемократама.
Застој у приливу гастарбајтера почиње у конзулатима на Балкану

Према подацима немачког централног регистра о странцима, од краја 2015. до краја 2018. број издатих боравишних дозвола зарад запослења људи са Западног Балкана скочио је са 13.000 на 66.000. Од тог броја, више од 31.000 је без радних квалификација, наводи се у подацима Савезне канцеларије за миграције и избеглице. Чак и ако немачка владајућа коалиција продужи олакшавајуће околности за раднике са Западног Балкана, застој у приливу гастарбајтера настаје у конзулатима у Београду, Сарајеву, Скопљу...

Како је у марту немачко Министарство спољних послова навело у одговору на једно посланичко питање, гастарбајтери из овог региона чекају и више од годину дана за термин за добијање визе.

У МСП-у тврде да су они послали додатно особље у конзулате, али да је навала толико велика да ни то није довољно. Колике су размере овог застоја сведочи то да је у 2018. немачке Савезна агенције за запошљавање дала у око 46.000 случајева одобрење неопходно за аплицирање за визу, али да је тек око 21.000 људи на крају и заиста добило визу по овим специјалним условима.


(РТС)