ЏАРЕД Израел је амерички интелектуалац и писац који је још у току рата у Хрватској деведесетих поставио питање светској јавности: Да ли је могуће да је српски народ, народ жртва у два велика рата, постао агресор на сопственој земљи? У исто време позван је да се прикључи Међународној комисији СРЈ за истину о Јасеновцу, а по хашењу Слободана Милошевића 2001. постао је део његовог тима за одбрану пред Хашким судом. У америчкој јавности познат је као лидер студентских протеста на Харварду против рата у Вијетнаму 1969, који су први пут у историји зауставили рад универзитета на готово два месеца. Слика његовог хапшења са окрвављеним главом током разбијања демонстрација, постала је симбол студентског бунта седамдесетих. Заједно са супругом Самантом Кришоне пише и одржава сајт "Царево ново одело", где се бави и наслеђем балканских народа. Тренутно се лечи у Италији где је, заједно са супругом, успео да преброди и вирус корона.

КАО да се Други светски рат завршио јуче, а не пре 75 година, контроверзе и даље прате клерофашистичке усташе које су управљале Независном Државом Хрватском. Највећи спор је: колико су људи усташе, заиста, убиле у свом комплексу логора смрти Јасеновац? Међународна комисија за истину о Јасеновцу, чији сам био члан, закључила је да су усташе убиле 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома, што је укупно више од 800.000 жртава. "Није тако", кажу разни наводни стручњаци, од којих су неки повезани, или су били повезани, са америчким Музејом Холокауста (којим, узгред, управља амерички Стејт департмент, а не јеврејске организације). Пример за ово што говорим је професор Александар Корб, са Универзитета у Лајчестеру, који је био повезан са Музејом Холокауста. Корб је хрватском "Јутарњем листу" изјавио да нико није пре деведесетих говорио у јавности о бројци између 600.000 и 800.000 жртава:

"За српске националисте тај је број постао симбол, тим пре што су хрватски националисти почели да умањују број жртава током деведесетих, тако да је то постала ружна игра бројева која никуд није водила. На пример, Туђман је тврдио да се ради о броју од 30.000, док су српски националисти тврдили да се ради о 700.000 убијених људи. То је, заправо, одвратна игра бројева међу националистима, али када се ради о стручњацима, међу које убрајам и своје колеге у Београду, они знају да се не ради о 700.000 људи убијених у Јасеновцу. Број жртава је нешто већи од 100.000 људи [...] Број од 700.000 жртава користе ултранационалисти и неки политичари, али не и стручњаци који се баве проучавањем Јасеновца или Другог светског рата."

ДАКЛЕ, бројка од око 700.000 жртава логора смрти Јасеновац изум је српских ултранационалиста током 1990. Сви други - а засигурно сви пре распада Југославије - поставили су број смртних случајева на око 100.000. Проблем је у томе што то није истина.

То доказује и сведочење Александра Арнона, који је предводио јеврејску заједницу у Загребу, пре нацистичке инвазије 1941. године. Након инвазије, у нади да ће моћи да га искористе за изнуђивање новца од јеврејских организација, Гестапо је дозволио Арнону да прегледа логоре смрти, укључујући два највећа, Јасеновац и Јадовно. У исто време док се тајно састајао са антиусташким подземљем, Арнон је био једини антифашиста који је прегледао логоре и разговарао са особљем и затвореницима - јединствен сведок. Арнон је 1961. године сведочио на суђењу нацистичком масовном убици Адолфу Ајхману. О логору смрти Јадовно рекао је:

"После неколико месеци, Италијани су хтели да заузму ову област. Усташе су, једноставно, упуцале све затворенике, укључујући и на стотине хиљада Срба (Арнонове тачне речи на немачком биле су: darunter auch viele Hunderttausende Serben), и бацили их у јаме. Само се нешто младих људи успело спасти".


Касније, Арнон је био упитан више о Јадовну:

Питање: Нисам сигуран да сам добро чуо када сте рекли да су у једном логору истребљене стотине хиљада Срба?

Арнон: Стотине хиљада.

Питање:
Које је то године било?

Арнон: Од почетка 1941, па до краја.

Питање: И ко их је убијао?

Арнон: Усташе.

У вези са Јасеновцем, Арнон је рекао:

"Осим логора у Јадовну, био је и логор у Јасеновцу, где је страдало око 600.000 људи, а међу њима и 20.000 Јевреја."

Према томе, по речима Арнона, више од милион Срба је убијено само у ова два логора.

И МАНЕХЕМ Шелах, експерт Јад Вашема за Југославију, у едицији "Енциклопедије Холокауста Јад Вашема" из 1989. каже:

"Неких 600.000 људи је убијено у Јасеновцу, углавном Срба, Јевреја, Цигана и противника усташког режима."

О Јасеновцу пре 1990. пише и "Њујорк тајмс" и истиче да су логором управљале усташе, фашистички покрет који је у Хрватској стекао власт 1941. године у сарадњи са немачким и италијанским окупаторима Југославије.

"Верује се да је чак 800.000 људи - углавном Срба, Јевреја и Цигана, али и хрватских и других противника усташа - убијено, обешено, пребијено насмрт, или удављено у оближњој реци Сави током ратних година пре него што су усташе побегле од напредујућих југословенских и совјетских трупа." (Чланак "Југословени нападају хрватске дисиденте," 1. октобар, 1972.)

Дакле, тврдња Корба и других да је број од 600.000 до 800.000 убијених у логору смрти Јасеновац измишљен током ратова деведесетих од стране српских националиста, лажна је. Или је Корб запањујућа незналица, у шта ми је тешко да поверујем, или лаже. Али, људи ретко лажу без разлога.

ЗАШТО би Корб - а није једини - ризиковао углед да би промовисао такву лаж? За какав добитак? Ко је ту заправо на добитку? Објашњење лежи у природи усташа - да је то био клерикални фашизам, уско повезан са Католичком црквом. Католички свештеници спремали су се за усташе пре напада нацистичке немачке војске на Југославију 1941. Када су Немци 10. априла ушли у Загреб, главни град Хрватске, успоставили Независну Државу Хрватску и поставили на функцију усташе, врховни католички званичник, надбискуп Степинац, јавно је поздравио нову фашистичку државу. Две недеље касније, Степинац је објавио пасторално писмо:

"Часна браћо, нема међу вама ни једнога који недавно није био сведок најзначајнијег догађаја у животу хрватског народа, међу којим ми служимо као гласници Христове речи. Ти догађаји су испунили дуго сањани и жељени идеал нашега народа... Зато бисте требали спремно одговорити на мој позив да допринесете узвишен напор за заштиту и напредак Независне Државе Хрватске... Докажите се, часна браћо, и сада испуните своју дужност према младој Независној Држави Хрватској." (Објављено у "Недељи" и "Католичком листу" 28. априла 1941.)

Апарат цркве спроводио је Степинчева упутства у дела: "Многи католички свештеници, углавном нижег ранга, учествовали су у спровођењу операција убистава" ("Енциклопедија Холокауста Јад Вашем", одељак о Хрватској). Наравно, с обзиром на то да је већина припадника католичке хијерархије "нижег ранга", а то су свештеници, оно што "Енциклопедија" овде каже, јесте да су клерици који су учествовали у убиствима одражавали општи састав хрватске католичке хијерархије: били су углавном свештеници, али и неки бискупи. Католички свештеници ширили су и пропаганду:

"До сада је Бог говорио кроз папске декларације, бројне проповеди, катехизме, хришћанску штампу, кроз мисије, кроз херојске примере светаца и тако даље ... И? Затварали су уши. Били су глуви. Сада је Бог одлучио да користи друге методе. Припремаће мисије. Европске мисије! Светске мисије! Њих неће спроводити свештеници, већ војни заповедници предвођени Хитлером. Проповеди ће се добро чути уз помоћ топова, митраљеза, тенкова и бомбардера. Језик ових проповеди биће међународни. Нико се неће моћи жалити да га није разумео, јер сви људи врло добро знају шта је смрт, а шта су ране, болест, глад, страх, ропство и сиромаштво." (Текст "Хитлер спроводи мисије" написао је свештеник Петар Пајић за "Католички тједник", орган сарајевског надбискупа, бр. 35, 31. августа 1941.)

Саманта Кришоне


С ОБЗИРОМ на то да Католичка црква има дисциплиновану хијерархију, Степинац није могао наредити католицима да пригрле усташе без одобрења Ватикана. То значи да умешаност хијерархије у усташке злочине показује да, супротно увреженим критикама да Ватикан није учинио довољно у борби против нацизма, у ствари он је био у тесној вези са нацистима. А с обзиром на то колико су докази о овом савезу штетни за репутацију и политички утицај Ватикана, верујем да је Света столица покренула кампању да сакрије своју везу са усташама и умањи хорор усташких злочина (а самим тим и значај умешаности те хијерархије у злочине). То су учинили тривијализовањем терора, пре свега експоненцијалним смањењем броја жртава у Јасеновцу, главном комплексу усташких логора смрти, са дуго прихваћене бројке од 600.000 уморених људи.