Јања Милутиновић (33) живи у Њујорку, рођења је у Шведској, а по оцу је пореклом из Србије. Оболела је од корона вируса и у исповести за "Жену" открива све детаље своје борбе из града који је једно од светских жаришта пандемије.

"Почело је са болом у грлу који се у једном дану претворио у суви кашаљ. Наредног дана јавила се повишена температура, осетила сам главобољу и вртоглавицу. Али оно што је уследило после тога никад у животу нећу заборавити: вриштала сам од бола на поду. Плакала сам и цело лице ми је било прекривено слинама од толико јаког бола, који само могу да упоредим са болом на порођају. Трајало је око 20 минута и баш када сам рекла својима да морам да одем у Хитну, смањио се бол", прича нам Јања која каже да тада у болницу није отишла јер није желела да буде на терету медицинском особљу које једва држи корак са пацијентима:

"Нисам се тада још тестирала па сам размишљала - ако нисам позитивна, онда ћу се у болници заразити сигурно. Била је то веома тешка ситуација".

Дан касније Јања је почела јако да кашље, јавили су се болови у плућима и тешко је дисала.

Од корона вируса оболео је и Јањин супруг Рајзел Мартинез.

"Пошто мој супруг ради као полицајац у њујоршкој полицији - NYPD, морали су да нас брзо тестирају. А тестирали су нас на “drive through site" 18. марта, само три дана након првих симптома. Резултате теста добили смо после шест дана. Требало је стигну за дупло краће време, али пошто је толико људи из полиције било тестирано, морало је да потраје дуже. Резултати нама нису ни били потребни јер смо знали да смо заражени јер никада у животу нисмо били болесни на тако чудан начин", открива нам Јања која од 2009. живи у Америци.

Због тога није имала "посебну реакцију" када је сазнала резултате, једино је "била срећна што је била у праву јер да је тест био негативан, помислила би да има неки психички проблем".



Заражен супруг, његови родитељи, бабе, деда

Јања се 24 дана бори са вирусом.

"Још ме глава боли и даље кашљем и има дана када тешко дишем. Оно што је чудно са овим вирусом јесте да се један дан осећаш сјајно, а да те онда други дан баци на под и горе ти је него икада пре", наставља Јања и открива ко је све у њеној породици заражен:

"У мојој фамилији која живи у Европи нема заражених, хвала Богу, али у мојој породици овде има. Родитељи мог мужа су болесни, бабе са обе стране и деда. Они су о толико лоше да су хоспитализовани".



Каже да су се њена породица и она међу првима разболели у Њујорку где је према последњим информацијама 81,803 случаја корона вируса.

"Можда сам се заразила у подземној железници када је особа поред мене кашљала, а није прекрила уста или је мој муж као полицајац некако вирус донео кући са посла. Не знамо тачно и нема сада ни поенте мислити о томе. Не могу да кривим некога јер људи нису криви. У то време нисмо били у карантину и цео град је нормално функционисао".


Ниједан минут није био лак, али Јања издваја најтежи моменат, са оне физичке стране.

"Било је то када сам имала те болове у стомаку. Не могу да опишем колико ме је болело, очи су ми се "повукле назад у главу" и нисам знала где сам, ни ко сам... Ух, тешко ми је чак и када само помислим на то".

Психички је било најтеже када је видела да јој се двогодишња ћеркица разболела.

"Баш је било тешко јер смо смо и супруг и ја били јако болесни, али смо је пазили трудећи се из све снаге. Једини циљ био нам је да она прво оздрави", прича Јања и додаје:

"Не могу да опишем стрес и страх када видиш своје дете болесно, а не можеш да је лечиш. Мој супруг и били смо веома уплашени док је четири дана имала повишену температуру и спавала цео дан. Али полако се опоравила и данас је здравија од нас".

Супруга враћају на посао иако је и даље позитиван

Јања истиче да је пре вируса била јака и здрава жена, најјачи је женски тренер у Њујорку, како додаје. Није имала здравствене проблеме. Пита се како је старијима и слабијима од ње када се разболе и срећне исходе чак пореди са добитком на лутрији.


А са тим што се њен супруг ускоро мора вратити на посао никако се не слаже.

"Ми смо кући, ево 24, дана и храну имамо за два, три месеца ако буде требало. Али мог мужа враћају назад на посао за четири дана иако је и даље позитиван, иако га нису слали на тестирање да би видели да ли је негативан. То раде јер је 20 одсто полиције заражено па им је потребна снага. Међутим, могу да враћањем болесних радника изазову катастрофу".

Дани у карантину у Њујорку

Јања нам описује и како сада изгледају њени дани у самоизолацији.

"Са двогодишњим дететом нема стајања, увек има нешто да се ради - било да чистим за њом, да је хранимо, да је купамо, да се играмо са њом. Поред тога, када се осећам боље, радим онлајн тренинге са клијентима. Када ми је тешко, трудим се да одморим што дуже могу. Кад имам времена, читам књигу, гледам неки филм. Није мени тешко уопште што сам код куће. Не осећам да сам заглављена у кући већ да сам сигурна овде".

Открива нам да се лечи и према саветима рођака лекара који раде у њујоршким болницима, а о понашању становника Велике јабуке каже следеће:

"Неки људи следе нова правила, неки не. Верујем да се ситуација у Европа поправља увођењем нових правила, а примећујем да се мере овде пооштравају јер су паркови и даље пуни људи. У Њујорку има милиона људи, па чак и ако 10 одсто не верује у мере предострожности и изађе напоље, то је стотина хиљада људи по парковима, по улицама и свуда по граду".

Наставља да се бори и има поруку за све у Србији:


"Желим да људи схвате колико је ово озбиљно и да се може догодити било коме, не само старима и болеснима. Али истовремено да знају да ово није време за панику, ситуација је превише озбиљна за то. Када паничите, ум не мисли исправно. Желим да људи поштују мере предострожности и да не буду себични. Не само ако се разболи неко у њиховом окружењу, већ да несебичност покажу помагањем другима. Ово је време када морамо да се ујединимо више него икада пре, али и време да се удружимо из далека, без обзира на социјалну дистанцу".

Јања Милутиновић као перосонални тренер ради у једној од најексклузивнијих теретана на свету. По доласку у Америку радила је и као модел, а спортом се бави од малена, са четири године почела је да тренира фудбал, а затим ишла на чсове пливања, каратеа.

(Блиц.Жена)