ВИШЕ од 1.000 старијих од 65 година, тачније њих 1.024, нашло се пред прекршајним судом од 21. марта, када су уведене мере ограничења кретања због вируса корона, па све до 7. априла. Сваког дана најмање педесетак, а деси се чак и деведесетак пензионера, полицајци широм Србије заустављају на улици, опомињу или шаљу пред судију. Највише казни изречено је 5. априла - 92.


Поређења ради, у Србији је укупно кажњено 2.406 људи због кршења забране кретања, тако да пензионери чине тек нешто мало мање од половине. Неки од њих на улици су легитимисани више пута, као на пример један човек из Горњег Милановца, коме су полицајци три пута "прогледали кроз прсте", да би четврти пут био процесуиран по хитном поступку, и изречена му новчана казна од 100.000 динара!


Иако бројке делују неочекивано велике, Нада Сатарић, некадашњи социјални радник и председник Удружења "Амити", примећује да је у питању тек мали проценат најстарије популације.


- Сигурно да међу њима има оних који, баш као и други грађани, намерно крше мере, по систему "шта ко мени има да наређује". Али, са многима то није случај. Већина има озбиљан разлог за кршење, био он здравствене или друге природе - каже Сатарић.


Неки су, верује, на почетку деменције, па оно што су чули на радију или телевизији већ после пола сата забораве. Држе се својих уврежених навика, а оне подразумевају и шетњу у одређено доба дана.


- Зову нас њихове супруге и кажу да никако не могу да их задрже код куће и кукају да не знају шта да раде. Има и оних са 65 који су неформални неговатељи својим родитељима или свекру и свекрви, деведесетогодишњацима. Они одлазе да их оперу и пресвуку. Препорука је да у таквим случајевима доставе документацију у Општину о стању својих ближњих, да би добили обезбеђену негу, али и да би отишли до општине, опет крше забрану кретања - примећује Сатарићева.


Има и старих са изузетно малим пензијама, па кад им наиђу волонтери да понуде одлазак у радњу, боје се да ови неће бирати најјефтинију паштету или сир, и да ће дати више пара него кад купују сами. Неки су потпуно побркали дане када могу у снабдевање, има наглувих, који тек начују информацију, па је сами слободно интерпретирају, као и оних који скоро уопште нису информисани, посебно по селима.


И психолог Владимир Нешић убеђен је да је већина старијих од 65 дисциплинована, а да је кршење мера резултат незавидне ситуације у којој су се нашли. За њих је, објашњава, најтеже да буду затворени, чак и када су у питању њихов живот и здравље. Много теже него неком тинејџеру или средовечној особи.


- Тинејџер ће играти игрице или бити на друштвеним мрежама, средовечни људи ће гледати филмове или читати, а старији имају другачије приоритете. Њима је за ментално здравље најбитнији контакт са другима, који у време короне може бити фаталан, а за физичко шетња по свежем ваздуху. Она је важна колико и лек. Многи живе и у незавидним финансијским условима, у просторима у којима је тешко боравити 24 сата без престанка - каже Нешић.


Неки су толико усамљени да изађу на улицу да би попричали било с ким, па макар то био и полицајац који ће их опоменути. Други изађу јер се надају да ће полиција бити толерантнија због њихових година. Ипак, све је то мали број случајева у односу на укупну пензионерску популацију, која је, као и обично, најдисциплинованији део друштва.



ХОЋЕ САМО ЛЕПУ РЕЧ


ТЕЛЕФОНСКОМ саветовалишту "Амити", које сваког дана људи могу да позову између 16 и 19 сати (на број 062 854 54 20), јављају се старији грађани, али и неформални неговатељи, тражећи савет. Већина оних који позову жели само једно - лепу реч.