БЕОГРАД, 20 сати. Три часа од почетка забране кретања. Трг републике, један од полицијских пунктова. Велелепна здања Народног музеја и Народног позоришта заблистала у пуном сјају. Ипак, нешто недостаје. Централна тачка српске престонице - празна. Београђани поштују полицијски сат!

Иста слика и на Тргу Николе Пашића, Теразијама, у централној Улици краља Милана, Кнез Михаиловој, Обилићевом венцу... И тако, скоро месец дана, од 18. марта када је наша држава предузела додатне мере да сачува - живот.

- Највеће кршење полицијског часа је у том првом сату, од 17 до 18 часова - прича, за "Новости", Иван Цакић, заменик командира Полицијске станице Стари град. - Забораве се... Али, унапред имају припремљене разне изговоре. Пре неки дан смо зауставили младића и питамо га зашто није код куће. Покушао је да нас убеди да таман што је кренуо пут дома, другарици, код које је био, изненада је позлило. Као, морао да јој помогне.
Било је и ситуација да се они који крше забрану кретања "ваде" да су били код мајке, оца, или тетке, да су они тешко болесни, да су морали да им однесу лекове, а на сат заборавили. Свако има изговор зашто није у свом дому када би требало да буде.

У таквим ситуацијама, али и у свим оним када се прекрши ова мера, припадници МУП Србије, који су даноноћно на улицама Београда чувајући животе и имовину грађана и у овим тешким временима - позивају надлежне тужиоце, консултују се и пишу прекршајне пријаве. Мора се, јер молбе и упозорења нису уродили плодом.

- Закон је исти за све и нема привилегованих - истиче наш саговорник. - Поштовање полицијског сата је у интересу здравља свих нас. Већина грађана то схвата.

Ипак, има и оних који се забораве. Намерно или готово несвесно на улицу "залутају" они који не би смели да изађу из својих домова никако, а то су старији од 65 година.

- Срели смо неку баку у Кнез Михаиловој, шета - препричава нам полицијски службеник Борисав Срнић. - Било је око 20 сати. Она кренула да нам објашњава како је много лепа улица, и да су зграде прелепе... Помогли смо јој да се врати кући. Следећу ноћ, готово у исто време, Тргом Николе Пашића шета дека. Питамо га куда је пошао, а он нам одговара: "Да купим хлеб". Добио је тражену намирницу, а онда смо га испратили до стана и замолили да више не излази и да ће му увек неко донети шта треба.

Иван Цакић и Борисав Срнић

Закон је исти за све и нема привилегованих

КОНТРОЛНИ ПУНКТОВИ

БЕОГРАД је током полицијског сата "начичкан" безбедносним пунктовима. О заштити грађана не само престонице, брину и припадници криминалистичке полиције, Жандармерије и остали службеници МУП Србије. Већина грађана, која буде затечена на улици до поноћи, има дозволу за кретање и махом је реч о радницима фирми који иду у ноћну смену.

- После свега, на улицама, са дозволама за кретање, остају само полицијски службеници, новинари на радном задатку и достављачи хране - закључује Цакић.