Полазим на посао, а код куће остављам трудну жену и мало дете. Знам, то је мој посао и не бојим се, већ само бринем за своје најмилије. Облачим заштитну опрему, улазим у просторију где леже оболели, једни су успавани јер су на механичкој вентилацији, а други су са маскама за кисеоник. Гледају ме уплашено и имају само једно питање "Kада ће ово проћи?", почиње причу за др Александар Николић, специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије KЦ Ниш.


Лекари и медицинско особље су добро организовани. Стрепњу и бригу оставили су на улазу KЦ, максимална посвећеност послу и брига о сваком пацијенту је нешто што им је свето.


- У зависности од стања пацијената имамо теже и лакше. Ту су и они који су се у почетку сами лечили, па су закаснили, а уз то имају придружене болести, и имамо оне лакше пацијенте. Апел је да се људи не лече сами, да не пију антибиотике на своју руку, да се одмах чим се појаве симптоми јаве лекару - објашњава др Николић.


Виремија је у целом организму, каже лекар и додаје да је важно на време јавити се лекару како би се утврдило да ли је у питању корона или друга инфекција, и да се пацијенту додели права терапија.


- Имамо и те лакше пацијенте који су свесни и дишу преко кисеоничке маске. Пацијент ми је недавно рекао: „Докторе, ја видим само ваше очи и чујем вам глас, и ја вам верујем. Је л‘ да да ће бити добро?“. Они су уплашени, недостаје им породица. Охрабримо их, они слушају, чекају и најсрећнији су и они и ми када победимо заједно и када их отпратимо кући. Та радост када одлазе се не може описати - прича др Николић.


Kако објашњава, пацијенти су прави хероји. Оно што сви схвате када доспеју у болесничку постељу је да је требало бити обазрив.


- Преиспитују себе, где су били, шта су радили, како су се заразили. Има различитих примера, а закључак је један - останите код куће и немојте имати социјалне контакте - прича др Николић.


(Блиц.рс)