Проценат смртности од 2,04 одсто од корона вируса у Србији је забрињавајући, и треба да плаши све оне који шетају и не поштују мере и препоруке, каже у интервјуу за „Телеграф“ епидемиолог Бранислав Тиодоровић, саветник директора Института за јавно здравље у Нишу.

У разговору за београдски портал наводи да је ово врх леденог брега, истиче да треба издржати наредне две недеље, али је и оптимиста... Наиме, мишљења је да се са епидемијом нећемо "носити" до јуна, већ да ћемо је укротити око Васкра, док би после њега требало да буде само спорадичних случајева оболевања.

Прочитајте још: Неморално је не давати постојећи лек: Професор из Марсеља тврди да је терапија била ефикасна код 83 одсто заражених пацијената

Напомиње да у каријери није доживео да полицијски час од 24 сата, који нам прети уколико се за два дана радикално не дисциплинујемо. Није доживео ни затварање градова, а пре сматра да би требало затворити насеља а не читаве градове.

* Јуче је на конференцији за новинаре речено да је тренутна смртност од вируса корона у Србији 2,04%. Да ли тај податак треба да нас плаши?

- Бићу отворен. Он стварно треба да буде забрињавајући, као што јесте забрињавајући. А треба да плаши оне који се шетају и не поштују препоруке. Гледајући на нашем малом узорку у Нишу, а тако је и у Београду, међу оболелима је 17,9 одсто жена, док 29 одсто чине млађи од 60 година. Не знам да ли ће та стопа смртности да забрине неког младог човека, односно групу која се шета по улицама, и по парковима а не носе маску, а ја сам то чак и видео.
За мене су млади и ово од 40 и 50 година, нису само омладина из школа и факултета. Немој да се уздају много у свој очуван имунитет, и да говоре "нама неће ништа бити, ово погађа старе". Мора да нам буде опомена кад умре неко ко је 1974. годиште. Он јесте имао дијабетес и кардиоваскуларну болест, али је сувише млад. Млади треба да схвате ово врло озбиљно. Ако то не урадимо, ако се не поштују све мере, ништа нам неће значити то што смо ми криву успели мало да спустимо, да је мало примиримо.

* Поштују ли се мере? Какво је ваше виђење?

- Мој је утисак, нисам субјективан, да се пензионери понашају најбоље. Има појединаца и међу њима који их не поштују, и увек ће их и бити, али огромна већина поштује. Ево, ја сам у недељу ујутро због свог снабдевања ишао у набавку. Пријатно сам био изненађен да су сви имали маске, сви су имали рукавице, нико се није приближавао ближе од два метра... Мене кад би видели, стали би да разговарају са мном, али на одстојању. Немојте да они који су се скупили и пили виски буду пример. Огроман број, чак 99 одсто пензионера поштује то. За младе, међутим, не можемо то да кажемо.

* И ви сте пензионер, и имате преко 65?

- Ја имам 70 година. Активан сам само зато што сам добио налог. По свим правилима, требало би да да будем у изолацији, у стану. Али, једино зато што сам ангажован, морам да будем активан, и имам за то посебно одобрење.

* Али, идете у куповину у време које је намењено за пензионере?

- Само тада. Само у то време. И видели су ме сви, и сви су били пријатно изненађени. Ако ја не поштујем, ко би онда требало да поштује.

* Да ли је сада баш то време када сви треба да носимо маске?

- Апсолутно. Они који тргују и иду у куповину треба да носе и рукавице. И треба да се строго држимо полицијског часа, да се не би десило да нам уведу још горе. Ово је за нормалне људе који брину о себи и другима, сасвим довољно времена да све заврше и буду код куће.

* Да ли је време да се уведе полицијски час од 24 сата?

- Ако се ствари не промене, и то радикално...

* У ком периоду ако се не промене, професоре?

- Сада, у ових два, три дана максимално. У два дана млади и неодговорни морају да схвате да мора да се поштују мере, иначе, имаћемо катастрофу. Онда ће бити потребе да полицијски час траје и 24 сата.

* Има ли разлога да се закључа Ниш који је поред Београда, Ћуприје највеће жариште?

- Мени се чини да Ниш није за ту ситуацију. Имамо и други проблем, који има и Београд, а то је његова околина. Шта затварамо? Да ли затварамо град? Приградска насеља? Околно места? Села? Одакле нам долазе људи који су важни у производњи хране, енергије, у функционисању система...

* Када то кажете мислите да не треба затварати градове већ насеља у њима која су највећа жаришта?

- Тако је. Више има резона затворити тамо где има неодговорног понашања, затворити такве средине. У следећој фази, ако се и то не поправи онда ћемо морати да радимо нешто радикалније.

* Да ли сте некада и својој каријери доживели затварање градова и полицијски час од 24 сата?

- Нисам, али морам да вам кажем да нисам видео ни овакав тренд оболевања и умирања.

Када је корона тек ухватила залет у Кини причали сте и ви и ваше колеге да је пандемијски грип много опаснији од ЦОВИД-а 19. Шта се десило у међувремену?

- До Италије и после Италије... До катастрофе у Италији није било тако. Захваљујући Кинезима, који су то организовали феноменално, заустављен је процес једног страховитог вулканског типа епидемије. Они сада имају само увезене случајеве. Рекло би се да је то успело и другим земљама у околини. Мислим на Јапан, и на Северну Кореју, која је имала један скок али је успела то да исконтролише. Али, Кинези су то убедљиво и без конкуренције успели да ураде. Сад ћемо да видимо шта ће се десити у Америци. Они имају озбиљан број оболелих, сигурно ће надмашити Кину, мада преузимају мере.

Имали смо другачији осећај пратећи број у Кини до појаве у Италији. Италија је једна развијена земља, са јаким здравственим системом, која је вероватно закаснила са мерама и нису препознали прве оболелеле. Када су постали свесни тога, постало је касно. Од тада се мења однос у целој Европи. Сада имамо Шпанију... Од земље до земље... Није исто у Немачкој, није у Холандији... И код Шпанаца се десило закашњење и препознавања епидемиолошких мера.

* Јесмо ли ми на време предизели мере?

- Велика већина нас је сматрала да је то озбиљан проблем, и да се треба припремити. Ми смо, ипак, на време кренули у поступак припрема мера да се ублаже удар.

* Јесмо ли га ублажили, а продужили јесмо?

- Ми смо га продужили. Врло је тешко прогнозирати, али ми би требало око и иза Васкрса да изађемо из ове ситуације. То не значи да ће се у мају скорз све завршити, односно да нећемо имати оболевање. Од чега то зависи? Зашто сам оптимиста? Мај месец би требало да буде топао. И што је врло важно УВ зрачење ће бити изнад 3. Већ индекс 3 убија вирус. Оно што може да буде проблем, јесте да нам се продужи захлађење. Кад год су нам биле благе зиме, обично нам се у априлу продужавало са захлађењима, са поплава, па се то продужи у мају. Топлане прекину да греју, али се приватно људи греју још током априла а неко и у мају. Од тога зависи. Ако нам време буде наклоњено и уђемо у топли месец, онда се може десити да епидемију врло брзо завршимо. Али, биће спорадичних случајева. Као што имамо летњи грип. А ја памтим снег и за први мај. Нама је сада најважније да издржимо ове две недеље.

* Рекли сте да је потребна челична дисциплина? Шта она подразумева?

- Челична дисциплина више одговара кинеском моделу. Она подразумева апсолутно поштовање свих мера. Значи, ограничено кретање, пензионери да не излазе, млади који излазе морају да имају маске, ако иду у трговину морају да имају и рукавице. На послу сви морају да имају маске и рукавице. Деца не смеју бити на улици. Видео сам играју кошарку, фудбал... Онда ништа нисмо урадили. Знам да је тешко једно дете задржати у кући да не излази. Или млади пар изведе дете око своје зград, као што сам видео. Нема људи, али њих двоје немају маске. Морају они да буду заштићени ако неко прође поред њих. Шта ако неко кине поред њих, то оде на метар. Зато смо рекли два метра размак. Могу да разумем да се млади шетају. Љубав је изнад свега. Али нека шетају са маскама. Нек имају рукавице.

* Да сам ја епидемиолог а ви новинар шта бисте ме сада питали?

- Најтеже питање које новинар може да постави епидемиологу јесте да ли верује да је ово реални приказ ситуације.

* Да ли јесте?

- Рећи ћу вам да је ово врх леденог брега. Ја се не устручавам да кажем - док не почнемо масовно да се тестирамо нећемо имати праву слику. То значи да ћемо морати ове недеље прво да обухватимо све здравствене раднике,поготово оне у домовима здравља и оне који су у сталномконтакту са зараженима. Други морају да носе заштитну опрему, маске и рукавице. Што се тиче грађана, у првом реду су нам најтежи случајеви али ћемо сада више да се обраћамо онима који имају лакшу клиничку слику и тегобе а који могу да буду вирусоноше.

* Каква је епидемиолошја ситуација у Нишу и на југу земље?

Има заражених и у Прокупљу, Куршумлији... Тако да је кренуло. Мислим да ће у току недеље расти геометријском прогресијом у целом југоисточном делу. Имамо заражених и у Кладову, Бору, Зајечару... Има врло тешких случајева. И сада ћемо вероватно бити под притиском врло тешких и средњих случајева. Ниш ће морати да прими чак и лаке случајеве. Односно Хала Чаир и две школе у салама за физичку културу. Хала Чаир је у припреми и она би данас требало да буде спремна. Биће велики проблен како сместити човека из Врања или Лесковца у Халу Чаир, он треба да буде свестан да ће му то бити најбоље место где ће бити смештен а има лак облик. Али, управо ти са лакшом сликом се шетају и расејавају инфекцију.
Поред "Чаира" спремају се још две школе. Ми имамо неких 260 до 280 места у Хали Чаир. Са те две школе биће заједно 500 и нешто места. А све то треба опремити да могу људи да бораве, да одржавају хигијену,да имају телевизор... Да не причамо о томе да морају да имају где да ставе гардеробу, своје ствари.

* Када се очекују први пацијенти у “Хали Чаир”?

- Не верујем пре среде. Рачунам да ће данас бити комплетирано и спремно, а требало би објективно да у среду ујутру можемо да примимо прве пацијенте тог ранга. Иначе, Клинички центар у Нишу се организовао у том смислу. Ударна је Инфективна клиника, што је нормално, али поред ње имамо још два места где се болесници смештају а то је Клиника за плућне болести која је морала да буде реорганизована. Имамо и стару хирургију на којој ћемо такође смештати пацијенте који морају на респиратор.

Ми се припремамо у фазама, да можемо да прихватимо све пацијенте, јер се ситуација мења из сата у сат. Док ви и ја разговарамо, то већ нису оне бројке које се саопштавају. Рећи број је врло непоуздано. Исто као за ових 16 умрлих. Питање је у ових неколико сати шта је било, шта се ноћас десило. То је врло релативна ствар. Важно је да ми још имамо места на респираторима, и имаћемо. Али у другој фази када буде већи притисак...

* Ми још нисмо у другој фази?

- Ушли смо као Србија, али вам говорим о Нишу, у смислу да он сада има плиму коју је Београд имао прошле недеље. Сада се то полако дешава у Нишу и целој југоисточној Србији. Међутим, имамо припремљене капацитете. Интенција је да они не буду у болницама. У супротном имали бисмо много жаришта. Контаминираћемо онда болнице из унутрашњости, у тим мањим градовима, и онда ће оне практично бити место одакле ће доћи до ширег заражавања. То желимо да избегнемо. Желимо да се сви смештају на једном месту, то ће бити Ниш, чак и за лаке пацијенте. То је једини начин да што боље контролишемо епидемију, и на тај начин спречимо ширење.
Имаћемо сигурно крајем недеље и тај трећи талас, који ће бити ударни и који ће отприлике трајати тамо до Васкрса. Покушавамо да га укротимо. Да што буде мањи. То сад зависи од тестирања. Најзад ћемо моћи да кренемо обимније тестирање. Кад кажем најзад, јуче и данас се организујемо тако да онај ко нема довољно тестова да му их да онај ко има.

* Да ли је Ниш почео са тестирањем?

- Ниш је почео са тестирањем, али наш Институт није имао довољно тестова до јуче када смо добили један значајн број тестова и нормално да ћемо поред пацијената тешких и средњих, тестирати пре свега здравствене раднике. Зашто? Да бисмо могли оне који су позитивни, да издвојимо, уклонимо из система, да буду у изолацији. Да не би они били извор инфекције. То је оно што се десило Италијанима. Њима су болнице постале извор инфекције. То се ради у целој Србији. Укључиле су се и друге лабораторије у Србији, тако да имамо више могућности да се не чека на Торлак, он се заглавио. Сада имамо више лабораторија које ће моћи да тестирају и то је веома значајно.
Ако будемо обезбедили брзе тестове, који су мање сензитивни него ови са којима радимо на ПЦР, јако су мање сензитивни, било би важно за скрининг. То значи да пронађемо међу грађанима оне који су позитивни, и да на тај начин имамо мирнију ситуацију, да они иду у кућну изолацију или халу, јер постоји могућност и за једно и за друго, а да практично међу грађанима смањимо број оних који би могли бити извор инфекције. Како их ја зовем вирусоноше

* Колико узорака дневно може у Нишу да се обради?

- Врло мало. Неких стотинак, међутим, сада ћемо вероватно добити неких 1.000 тестова да почнемо да тестирамо и плус да шаљемо у друге лабораторије. Не може ниједна лабораторија у Србији да ради на великим бројевима. То се креће дневно од 40 до 150 то је максимум. Тај апарат има ограничен број тестова. А ти брисеви који се узимају захтевају припрему. Та припрема није кратка. После тек иде тестирање. Али када бисмо имали брзе тестове, то би било другачије.

* Шта то значи, колико данас пацијент чека на резултат од момента када му се узме брис?

- Не би требало да чека више од једног дана. Односно, ако се ради тамо где се он налази, у Београду, Нишу, Новом Саду, не би требало да чека више од неколико сати. Али пошто су то веће количине брисева, материјала за обраду, то иде у друге лабораторије... Ми, на пример, морамо да шаљемо у Београд, иако имамо ово што радимо. Да би данас урадили 200, ми урадимо 80 до 100 а да људи не би чекали, остале шаљемо у друге лабораторије.

* Кризни штаб Краљева је јуче саопштио да они не могу више да раде на “Торлаку” јер он има техничких проблема.

- Не. "Торлак" је био загушен. Није могао одједном да обради 1000 тестова. Краљево има једну предност. Он има Ветеринарски институт, који је одличан, и тамо ће се радити. Технологија као технологија је иста. Ветеринарски институти и у Нишу, и у Краљеву и у Новом Саду имају могућност то да раде јер контролишу храну, контролишу животиње... То је врло важно и економски. Они се могу преоријентисати као што су Краљево и Ниш. Има и она велика лабораторија у Батајници која је одлична, одлично опремљена, и она већ преузима да ради. То ће много значити.