Гордан Лауц редовни професор молекуларне биологије и биохемије на загребачком Природно математичком факултету, од почетка појаве епидемије практично обашњава све око вируса корона. Неке од својих савета и стручног мишљења у вези заразе поделио је са хрватским Новим листом. Оно што он наводи као важно за борбу против вируса, а толико се не спомиње у јавном простору, јесте овлаживање ваздуха.

Прочитајте још: Сламка спаса за САД? Одобрена примена хлорокина и хидроксихлорокина за лечење короне

- Примарно место уласка свих респираторних вируса је слузница носа, уста и ока. У нормалном стању она је заштићена дебелим слузавим слојем који се назива мукоза, а састоји се од јако хидратираних гликана који представљају природну обрану против вируса и бактерија. Но, ако дуже време удишемо суви ваздух, та баријера губи функцију и вируси имају широм отворена врата. Сви знамо да суви ваздух штети, али нажалост недовољно тога предузимамо да то спречимо. Темељни проблем је чињеница да хладни ваздух садржи јако мало влаге, тако да кад га загрејемо ваздух у грејаним просторима постаје јако сув. Истраживање у Америци показало је да је током зиме влажност ваздуха у затвореним грејаним просторима око 20 посто, што је јако мало и јако потиче ширење вируса - рекао је за хрватски лист Лауц.

Прочитајте још: "То је као да вам кућа гори, а ви је не гасите": Има ли Шведска ДОБАР РАЗЛОГ да пркоси целом свету у доба пандемије?

Када је реч о заштитним маскама, Лауц тврди да је она важна у случају ако је особа болесна, али да она не спречава ширење вируса. Објашњава да здраву особу маска не штити превише јер већина ваздуха који удишемо, па и када имамо маску, заправо пролази поред, а не кроз маску.

- У последњих неколико дана ситуација се заиста променила и велики број људи је почео да размишља о овлаживању ваздуха. Оно што ме не радује јесте што се то још увек не догађа у јавним и пословним просторима и зато се надам да ће упутства о нужности овлаживања ваздуха ускоро постати и део службених препорука - каже овај професор.

О ДРУГОМ ТАЛАСУ ЕПИДЕМИЈЕ

Овај научник каже да, када је у питању вакцина против короне, наука није довољно брза да реши ову ситуацију. Објашњава да вакцине и лекови нажалост неће бити спремни за јесен када се очекује други талас епидемије. Са друге стране, наводи да наука врло брзо прикупља информације и да ће на јесен бити сигурно припремљенији, па да ће се свет са епидемијом моћи да се носи тако да неће морати да се блокира пола планете. О другом таласу епидемије Лауц објашњава:

- Сви респираторни вируси се повлаче са престанком сезоне грејања и за очекивати је да ће се то догодити и са овим. Епидемиолошки подаци упућују да би то заиста требало бити тако. Но, иако видимо велики број оболелих, ипак се до сада само мањи део популације сусрео са вирусом. Иако ће се током љета спорије ширити, вирус неће нестати и на јесен ће се вратити из хиљада различитих жаришта. Тек након што већи део популације преболи вирус и постане на њега отпоран, можемо очекивати да ће престати његово експоненцијално ширење. А и то само под претпоставком да ће оболели развити трајни имунитет, у шта још увек не можемо бити сигурни.

‘СТВАРИ КОЈЕ КУПУЈЕМО СУ НАЈВЕЋИ РИЗИК ПА ИХ ПРВИХ ПАР ДАНА ТРЕБА ДРЖАТИ У КАРАНТИНУ’


За крај, професор Лауц је испричао како он проводи ове дане епидемије. Изнео је своје мишљење у вези ствари које су купљене у продавници јер сматра да се тамо крије највећа опасност. Успут је рекао што он ради с њима.

- Немам симптоме, не носим маску, а нити рукавице. Рукавице немају смисла ако се не мењају често. Штавише, само дају осећај лажне сигурности. Вирус не може ући кроз руке, већ само ако руком на којој је вирус додирнемо нос, уста или очи. Прање руку једнако је учинковито као и ношење рукавица. Кад излазим, трудим се да се држим даље од других људи и избегавам контакт са стварима које су други људи могли додиривати. Лично мислим да су ствари које купујемо највећи ризик, па покушавам све што купимо првих пар дана ‘да држим у карантину’, тј. не додирујем док не прође оних неколико дана колико вирус преживљава на већини површина”, рекао је професор Гордан Лауц за Нови лист.