"Развући епидемију" - све чешће се може из уста највећих српских стручњака чути да у овом тренутку није суштина да епидемија корона вирус краће траје, већ да прође на дневном нивоу без већег скока бројег заражених. Шта то тачно значи, објаснила је епидемиолог Кисић Тепавчевић.

У Србији претходних дана имамо прилично стабилан број оболелих, иако је јуче забележено нешто више заражених него претходних дана, каже заменица директора "Батута" Дарија Кисић Тепавчевић. Објашњава да је здравствени систем кренуо у тзв. офанзиву, што подразумева већи број тестираних. Управо зато је, како каже, на јучерашњем пресеку регистрован 81 нови случај.

- Људи говоре да је прилично велики број позитивних особа у односу на број тестираних, а ја бих да објасним зашто је то тако: тестирају се оне особе које задовољавају дефиницију случаја, оне особе које су „сумњиве“ на постојање инфекције – каже Кисић Тепавчевић за Пинк.

Како се „бира“ ко ће бити тестиран, а ко не?

- Из масе од нас 7 милиона, ми тражимо особе са повећаним ризиком. То су особе које су биле у блиском контакту са зараженом особом, а ако и развије симптоме карактеристичне за корона вирус, онда особа задовољава све услове за тестирање – каже докторка.

Критеријум је још један:

- Уколико је особа дошла из иностранства, такође је „интересантна“. Некада смо имали тачно одређена подручја високе жаришне трансмисије, а сада је то читав свет. Управо зато је први критеријум (долазак у контакт са оболелим) пресудан за обављање тестирања – објашњава докторка.

Сви тешки акутни респираторни синдроми и инфекције, како додаје, такође подлежу тестирању.

Успешно праћење пута епидемије (ко се од кога заразио, праћење трагова и сл.) услов је за епидемију под контролом.

- Земље у којима смо имали високе скокове броја заражених пример су епидемије која није под контролом. Здравствени систем у тим случајевима више није могао да утврди ко је коме пренео инфекцију, као ни појединачне изворе. Србија је и даље на нивоу тзв. локалне трансмисије, односно да око потврђеног случаја инфекције имамо кругове потенцијалних контаката који су се заразили – објашњава Кисић Тепавчевић.

Зашто се плашимо "криве" и да ли је у Србији "развучена"?

Када је реч о експоненцијалној кривуљи у Србији, Кисић Тепавчевић каже да се мерама и даље покушава да се она „развуче“. Објаснила је како ова „кривуља“ функционише и зашто постоји страх од тога да почне да личи на „свећу“.

- Ако успемо да спречимо да се болест не преноси даље, да пређе на нову осетљиву особу, онда се пут кривуље успорава и у неком моменту потпуно прекида. У случају да је велики број заражених у кратком временском периоду, кривуља иде нагоре, нацртана личи на свећу, и тада пуца и здравствени систем који не може да поднесе толико пацијената одједном – каже докторка.

Поредећи стопу обољевања у Србији са стопом у Вухану, Јужној Кореји и Италији, она каже да је наша, на срећу, више слична онима у Вухану и Јужној Кореји, где је епидемија исконтролисана и угашена.

- Рано је и даље бити оптимиситичан, ситуација се мења из сата у сат, али нам досадашњи подаци говоре да је епидемија у Србији и даље под контролом, да смо развукли кривуљу и да је кључ у нашим рукама – каже докторка.