ОДАВАЊЕМ поште и полагањем венаца на споменике жртвама, обележена је 21-годишњица од почетка НАТО агресије на тадашњу СРЈ. Званичници Србије, ветерани и грађани подсетили су на 78 дана бомбардовања, током којих су настрадале хиљаде људи, а тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе...

Mинистар одбране и изасланик председника Републике Александар Вулин положио je венац на спомен-обележје испред КБЦ "Драгиша Мишовић", у знак сећања на погибију гардиста и пацијената ове болнице у НАТО бомбардовању. Венац је, у име припадника Војске Србије, положио и начелник Генералштаба ВС генерал Милан Мојсиловић.

Вулин је истакао да је НАТО агресија била последњи велики и, нажалост, некажњени злочин у 20. веку:

- Убијено је 2.500 војника, полицајаца, цивила и деце. За њих нико никада није одговарао, није рекао извини, нико никада није жалио наше убијене војнике, полицајце. Понекад су рекли да им је жао цивила, али за убијене војнике и полицајце нико још никада није рекао да им је тешко и да је то велики злочин.

Министар је рекао и да нико нема право да убије дете, баш као што нико нема право да убије ни војника, ни полицајца у слободној, сувереној земљи:

- Нећемо престати да памтимо, да подсећамо, нећемо престати да питамо зашто је нападнута СР Југославија, зашто без одлуке СБ УН, зашто без било каквог упоришта у међународном праву. Покушали су да убију Србију, а успели су да убију међународно право. Наша земља се и даље бори да поврати своје право на простору Косова и Метохије, бори се за своје право да зна ко је наредио ово страшно бомбардовање и зашто још нико није одговоран ни крив за све злочине, сва разарања, смрт и уништење.




На месту страдања војника Гардијске бригаде, испред болнице „Доктор Драгиша Мишовић“, у делегацији Војске Србије били су и командант Гарде генерал-мајор Миломир Тодоровић, начелник Управе за људске ресурсе бригадни генерал Саво Иришкић и начелник Управе војне полиције бригадни генерал Рајко Миловановић.

Министар спољних послова Ивица Дачић поручио је да је сваки 24. март дан када је Србија дужна да искаже сећање на хиљаде људи који су убијени за време НАТО агресије на нашу земљу:

- То је био злочин над нашом земљом и нашим народом, нелегални чин без одлуке Савета безбедности УН, са циљем да се Србији отме Косово и Метохија. Србија је дужна да то никада не заборави.

Крај споменика деци настрадалој у НАТО агресији цвеће је положио директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић, који је рекао да тешко време у којем се суочавамо са вирусом није разлог да се на достојанствен начин не присетимо жртава НАТО:

Годишњица бомбардовања обележена је и у другим местима широм Србије. У Северној Косовској Митровици, председник привременог органа те општине Александар Спирић рекао је, крај споменика "Бели анђео", да треба да памтимо, опомињемо и подсећамо на страдања која су задесила српски народ на простору читаве Србије.


НAСТРАДАЛЕ КОЛЕГЕ НИСМО ЗАБОРАВИЛИ

МИНИСТАР унутрашњих послова Небојша Стефановић положио је венац на спомен-обележје у Улици кнеза Милоша у знак сећања на 167 припадника МУП-а који су страдали током НАТО агресије 1999. године и поручио да Србија никада неће заборавити своје хероје:

- Наставићемо да запошљавамо њихову децу, супруге, чланове породица и показујемо да ће Србија чувати сећање на њих .



НАТО агресор бомбом је погодио болницу у Београду, када је погинуло седам припадника Гарде и три пацијента. Полагањем венаца испред КБЦ „Драгиша Мишовић“обележена је годишњица почетка НАТО агресије на нашу земљу, која је започела на данашњи дан пре 21 годину.

НАТО агресија 19 земаља чланица западне војне алијансе под називом „Савезничка снага“ почела је увече, 24. марта 1999. године. Страдало је 3.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи. За 78 дана, колико је трајала агресија, убијено је 2.500 цивила, међу њима 89 малишана и 1.031 припадник Војске и Полиције. Теже и лакше је рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, а 25 особа се и данас воде као нестали.

Одлука о агресији на бившу СФРЈ донета је без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.

У бомбардовању су тешко оштећени привредни објекти, школе, здравствене установе, инфраструктура, медијске куће и споменици културе. На основу података Грађевинске дирекције Србије уништена су 54 објекта путне инфраструктуре (од тога 44 моста), 18 објеката железничке инфраструктуре (17 мостова) и 148 објеката високоградње (стамбени и јавни објекти). У овој евиденцију нису уврштене привредне зграде и приватне куће.




Процењује се да је за 78 дана бомбардовања изручено 10-15 тона осиромашеног уранијума, који наставља да угрожава здравље грађана.

Припадници војске, али и народа бранили су земљу свим расположивим средствима и изборили наизглед немогуће. Дејством 3. ракетног дивизиона 250. ракетне бригаде противваздухопловне одбране Војске Југославије, оборен је чувени невидљиви амерички ловац бомбардер Ф-117А.

Агресија је окончана Војнотехничким споразумом из Куманова и потписивањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Дан сећања на страдале у НАТО агресији обележава се данас у командама, јединицама и установама Војске Србије, а припадници Министарства одбране и Војске Србије полагањем венаца укључиће се у обележавање Дана сећања и на локалном нивоу.