Ово је прича која може да се догоди сваком од нас, прича која нас учи да не занемарујемо мале здравствене тегобе и прича о томе како не постоје велики лекари. Ово је прича о Марку Шиповцу, момку пуном живота, који данас, ма колико то невероватно звучало, упркос многим грешакама лекара - има срећу да се бори за живот.

Рођен 1975 у Београду. Школовао се у свом граду, живео један нормалан живот, бавио се глумом спортом... Данас има друге хобије: пчеле и прављење намештаја. Човек који води здрав живот у складу са природом. Знате такве, то су они ретки људи међу нама који се никада не жале, не кукају и не смарају својим проблемима, они који су увек позитивни и насмејани, они које сви воле. Са таквима се обично судбина најсуровије поигра.

За Марка! Пошаљите СМС: 393 на 3030

- У септембру 2015. након летовања, на чланку ми се појавила тачкица, личила је на младеж... сасвим обичан, као и десетине других које имам на телу, каже Марко како је све почело, и наставља:

- До децембра рапидно је нарастао скоро до сантиметра. Обратио сам се лекару, чувеном онкологу, који је пензионисан и сад ради у две приватне клинике. Он је констатовао да би требало да се скине и то је одмах и учињено. Патологија је показала да је у питању меланом, један од најгорих облика канцера коже, с врло лошим прогностичким исходом, што ја тада нисам схватио, јер се нико није потрудио да ми предочи озбиљност ситуације. Речено ми је само да треба да идем на контроле на 3 месеца првих годину дана и да је то све. Питао сам да ли треба још нешто да се ради, тумор маркери, да се мења исхрана... Одговор је био да НЕ , јер "тумор маркери за меланом не постоје", што, на жалост, није била истина. Али, апсолутно сам веровао лекару кога сам изабрао.


Шиповац додаје да је свака 3 месеца ишао на контроле где су препипаване жлезде и место ожиљка и да му је речено да је све ок. Међутим, тачно годину дана од операције, пред контролу, једно сасвим обично вече претворило се у пакао: на месту ожиљка Марко је испод коже напипао куглице. Позвао је онколога и одмах сутра отишао на преглед.

Онколог му је констатовао исто. Позвао је колегу са Института за онкологију и радиологију Србије (ИОРС) да и он погледа и да му прегледају жлезде, послао га на ултразвук у другу приватну клинику код једног од најбољих радиолога у земљи.

Утврђено је да је у питању рецидив и заказује се операција. Али онда следе уобичајени српски медицински термини попут - "листа чекања". Операција је ипак заказана за март, а требало је скинути добар део чланка и извадити једну жлезду да се види да није дошло до ширења.

- У међвремену сам се чуо са пријатељем из Чикага, код кога сам био само неколико месеци раније у гостима, што ће се показати као велика срећа јер сам имао визу за САД.

Рекао сам му за меланом, али и за прогнозе које нашим лекарима нису деловале тако страшне. Он ме је позвао већ сутрадан и рекао да је нашао нашег човека, врхунског стручњака из области дерматологије који се бави и меланомима, има приватну праксу у Чикагу и добитник је престижних награда. Затражио је да му пошаљем сву документацију.

Није прошло много времена до момента када ме је доктор позвао. Био је изнервиран и благо речено скандализован. Објаснио ми је степен болести и прогностичке исходе.

Послао литературу да бих боље схватило ситуацију и објаснио који су све пропусти учињени, нпр. да није извршена ресекција након прве операције када је установљено да је у питању меланом, што је, иначе, део протокола. Тог тренутка сам схватио да почиње моја борба за живот, у једном даху изговара Марко.

За Марка! Пошаљите СМС: 393 на 3030

- Долази и март и друга операција у Београду, на ИОРС-у. Патологија је показала да се меланом вратио, али да, на срећу, није дошло до ширења на жлезде. Опоравак је трајао дуго јер рана није третирана како ваља, тек када сам се обратио на друго место почела је да се сређује ситуација. По захтеву доктора из Чикага послао сам калупе тумора у Америку на ДНК испитивање, како би се видело како даље третирати болест. Око свих трошкова помагао ми је пријатељ из Чикага.

Крајем маја Марку стижу резултати из Америке. Утврђено је да је БРАФ ген мутиран. Поред тога стигла је је још једна шокантнија вест: показало се да у жлезди, за коју су лекари у Београду рекли да је чиста, ипак постоје метастазе... Након свих пропуста који су направљени у лечењу овог момка, преостало му је само да одмах крене у Чикаго и да се операција изврши истог момента.


- Приликом треће операције у јуну, у Чикагу су ми повађене железде из препоне и стомака. Четири су биле позитивне на канцер, са оном из Београда укупно пет. Хирург који ме је оперисао одрекао се свог хонорара, а једна добротворна организација покрила је остале трошкове јер сам спадао у категорију животно угрожених људи. Након детаљних прегледа и консултација закључено је да ми преостаје да наставим борбу за живот уз помоћ имунотерапије која траје годину дана а које наравно нема код нас у редовној процедури али може да се купи - каже Марко Шиповац, који је био приморан да сада новчану помоћ затражи од хуманитарне фондације и наших хуманих људи.


Акција скупљања новца за Марка одвијала се баш како треба. Примио је одређени број терапија. На његову срећу, јавила се Српкиња из Швајцарске и она му је помогла да се прикључи двема студијама на Универзитетској болници у Цириху. У том тренутку, живот је за Марка изгледао потпуно другачије. Наши хумани људи много су му помогли за време боравака у Швајцарској, где је одлазио на терапије нешто више од годину дана.
Јавила се нада!

Али, 2019. године искључен је из студија.

Наставља тада да се лечи имунотерапијом у Србији преко РФЗО и у Хрватској где су терапије плаћене 24.000 евра.

Затим је имао операцију виду трансплатације коже.



Ипак, стање се погоршало крајем прошле године. То га, није спречило да трага за новим опцијама и да се бори за свој живот, као и свих ових година.

Пронашао је студију у Хјустону, која је могла да га излечи. Успео чак да стигне последњим летом у Америку, пре затварања граница због корона вируса.

Назалост, студија је обустављена, а лекари у Хјустону су хитно приступили Марковом лечењу. Он је и даље у болници, а за лечење је потребно око пола милиона долара.
Покажимо још једном хуманост и солидарност. Сакупимо 265.000 хиљада порука!!! Није немогуће!!!


За Марка! Пошаљите СМС: 393 на 3030

Уместо Марка Шиповца молимо вас за једну ситницу: покажите да смо људи и данас се одрекните само једне кафе. Она кошта колико и СМС порука помоћи за Марка Шиповца. Само заједно можемо да му помогнемо да живи! 393 на 3030!

(Телеграф.рс)