Министарка просвете у Влади Републике Српске, Наталија Тривић, и њен домаћин српски министар просвете, Младен Шарчевић, са сарадницима, многим директорима школа са обе обале Дрине, у присуству градоначелника Лознице, Видоја Петровића, у Образовном цетру „Вук Караџић“ у Вуковом Тршићу, потписали су споразум о заједничком деловању у српском расејању широм планете.

После потписивања ток документа одржан је састанак на ком су прецизирани многи детаљи везани за ту област, а гости и домаћини су се сусрели са директорима школа из Србије, који се, овде, спремају за полагање лиценци за директоре школа. Лознички градоначелник је рекао да му је драго да је за место сусрета изабрано Вуково родно село и Образовни центар, који је, за друштвене науке, пре свега за српски језик и језичку културу, оно што је Петница за природне науке, захваљујући томе што су, и председник Србије, Александар Вучић, и Влада Србије и министар Шарчевић, „који је у Тршићу и Лозници био више пута него сви министри заједно у предходних неколико влада“, свесрдно подржали иницијативу коју је покренуо, пре осам година, са сарадницима.
-Лозница, сама по себи, има симболику очувања националног идентитета и кроз образовања и кроз културу, а самим тим што већ годинама ученици из РС иду сваке године не екскурзију,управо, у овај крај, довољно колико сви заједно уважавамо вредност очувања националног идентитета, пре свега језика, писма и нашег културног наслеђа – рекла је министарка Тривановић.

 -Данашњи споразум између два министарства образовања значи изузетно много, јер смо на овај начин дефинисали акко ћемо да наступимо зајендички у нашој српској дијаспори, где ћемо да укључујемо ученика из расејања у наше програме, који ће се реализовати у РС и Србији, а исто наш заједнички план на наставним плановима и програмима, заједничким уџбеницима, наставног кадра, све оно што желимо да уткамо у млађе генерације дијаспоре како би знали зашто нам је важмно да негујемо наш национални идентитет кроз управо све не вредности које се стављају испред нас.

Министарка се захвалила колегама из Србије, на челу са министром Шарчевићем, „јер је ово већ плод дугогодишње сарадње“. На састанку у Тршићу представници два министарства, челници просветно педагошких завода, директори школа и других установа прецизирали су задатке и обавезе за заједнички наступ у дијаспори“.
-Ово је само наставав онога што, кроз споразум о Специјалним и паралелним везама чине Србија и Република Српска -рекао је Шарчевић. -Где год Срби живели јако је важно ја важно да оно што повезује младе људе у овим државама, а то су језик, култура и традиција о чему морамо да бринемо интензивно. Овога пута Србија није сама, већ то радимо са нашим колегама, пријатељима и браћом из РС и већ направили много протокола, а овим само проширујемо оно што смо започели.Данас смо разговарали о заједничким екскурзијама, заједничким такмичењима из науке и других области, како би то певезивање било интензивно.Гледаћемо да свака школа ма свог побратима на једној и другој територији.

Тако ћемо, рекао је Шарчевић, „везивати младе људе једне за друге, а заједничка брига је о Србима који живе у дијаспори“.

-Ми смо, у задње три године, дијанзирали много српских допунских школа, нарочито у Немачкој, у разним покрајинама, у разним регијама, Швајцарске, Италије, Француске, Грчке, Кипра...То је у великој експланзији.Већ у петак идемо у Словенију да организујемо рад Српске допунске школе за 1350 ученика у 60 одељења у читавој тој држави.Први пут ћемо имати такве школе у Албанији. У Куманову је учињен и корак више, договорено је да се у Македонију оснује Средња српска школа.У Скопљу имамо да радимо наставу кроз Гимназију, вртић и остале школе -поручио је министар Шарчевић. После дужег времемена, Срби се, кроз образовање и културу, увезују у јединствену целину, а матице, као што Београд и Бањалука, су у обавези да се споразуми формално потпишу, већ ми то на терену радимо.

ОБРАЗОВНИ ЦЕНТАР У ТРШИЋУ

Не само што држава помаже и подржава рад Образовног центра „Вук Караџић“, рекао је Шарчевић, већ је локална самоуоправа, на челу са градоначелником Видојем Петровиће, „истински добар домаћин, какав установама треба, па је она стасала у ваљану и самоодрживу установу, чији менаџент одлично ради.