ВЕЋИНА запослених жељно ишчекује одлазак у пензију, али ова велика промена често представља социјални удар на појединца. На листи стресова које доживимо током живота, пензионисање је на трећем месту по интензитету, после болести или смрти драге особе и губитка посла или развода. Стручњаци истичу да је потребно да се особа припреми да би и у том периоду била задовољна и живела активно.

Радмила Урошевић, социолог, у разговору за "Новости", каже да многи мисле да им ништа не припада, да су већ све доживели и урадили и да пензионерске дане треба да проводе у досади и дневној рутини, која је само технички део живота.

- Страхови, предрасуде и неинформисаност утичу да наши пензионери углавном нису задовољни, живе пасивно и очекују да неко други уради нешто за њих, а од себе скоро ништа не очекују - објашњава Урошевићева. - То је одсуство културе старења. А ми, у суштини, растемо док смо живи, па и када одемо у пензију, развијамо своје способности и могућности.

За одлазак у пензију је, како наглашава, најважнија припрема и однос према себи. Томе је посвећен и циклус предавања која држи уторком у Центру за образовање и културу "Божидарац". Намењен је онима који се ближе овој животној прекретници и бесплатан је.

- На семинару "Припрема за пензију" анализирамо које нас све промене очекују, како да их спремно дочекамо, шта је све до нас, а шта је до новца - каже наша саговорница. - То не треба да буде и није питање новца, већ животне одлуке и филозофије. Потребна је лична стратегија старења, која подразумева и однос према физичком и менталном здрављу, финансијама, имовини, деци, сродницима.

Према њеним речима, троје од четворо људи се не припрема за пензионерске дане. После неколико месеци питају се - шта сада да радим. Једноставно изгубе стари идентитет, а нису изградили нови. Положај и улога породице, како наводи Урошевићева, данас и пре 30 година није иста. Држава нема могућности да одговори на све захтеве угрожених људи који су у трећем добу. Истиче да "ми треба да обезбедимо и одржимо своју независност и функционалност и да одложимо потребу за помоћи неког другог у свакодневном животу".

- Успешни људи које ја познајем су обични, зарадили су просечне пензије, а задовољни су у трећем добу - наглашава Урошевићева. - Воде активан, квалитетан живот, чак су неки од њих и читаве каријере изградили одласком у пензију.

Старост, према њеном мишљењу, може да буде интересантна, радознала, заљубљива, креативна.


Радмила Урошевић

ГОДИНЕ НИСУ ВАЖНЕ

РАДМИЛА Урешевић се више од две деценије бави културом старења. Аутор је више публикација и представе "Извините, колико имате година", комедије у пет слика, која се већ четири године изводи у Пан театру. У свакој причи се, како објашњава, поставља то питање, да би онда нека животна ситуација одговор довела до апсурда, да уопште није важно колико имате година.


КУРСЕВИ РАЂАЈУ ПРИЈАТЕЉСТВА

ЦЕНТАР за образовање и културу "Божидарац", уз подршку београдске општине "Врачар", организује више бесплатних програма намењених пензионерима - курсеве језика, рачунара, цртања и сликања, психолошке радионице, часове плеса и "Сениор театар". Директор "Божидарца" Владимир Кљајић, каже за "Новости", да свакодневно више од 200 врачарских сениора долази у центар на различите активности.

- Усамљеност је озбиљан проблем већине савремених друштава, па и нашег - констатује Кљајић. - Трудимо се да унапређујемо програм, али и да омогућимо позитивну атмосферу што сениори знају да цене. Неки су са нама већ четири године, а на настави и радионицама су се родила многа пријатељства.

- Незаобилазан сервис са којим се упознају је "Фејсбук" путем кога могу да се повезују са својим пријатељима - каже Кљајић. - После четири године, колико организујемо курсеве за сениоре, сада имамо и напредне групе у језицима и плесу. "Сениор театар" смо покренули са циљем да им створимо додатне могућности да остваре своје таленте.