Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић рекао је данас у Народној скупштини одговарајући на питања посланика да је предлог Закона о несталим бебама само први корак у решавању овог проблема и свакако не једини. Он је уједно подсетио и да је став да истраге неће бити обустављене једно од решења, поред поменутог Закона.

Прочитајте још:
Стефановић: Циљ закона - истина о несталим бебама

Одговарајући на питање Ђорђа Косанића из Јединствене Србије, Стефановић је рекао и да треба свакако разговарати и на тему могућих измена Кривичног законика.

„Ово је тешка и веома емотивна тема. То што се тим људима догодило пре 40, 30, 20 година…хорор је који је тешко и замислити. Свако ко има своје дете, зна шта му све прође кроз главу кад вам дете падне са бицикла, а не, не дај Боже кад вам се такво нешто догоди. Свестан сам да нема тог закона који ће бити довољно добар, нити закона, који може да надомести бол који су ти људи проживели и проживљавају“ рекао је Стефановић.

Како је министар рекао говорећи о случајевима несталих беба из породилишта из седамдесетих, осамдесетих, деведесетих, у решавању се однекуд ипак мора кренути.

„Оно што ми можемо да урадимо је да покренемо заиста ово са мртве тачке и то после деценија тишине, неприхватљиве тишине, после много деценија нечињења, јер разне претходне власти нису смеле, нису биле спремне, нису могле, уопште не желим да улазим у то да ли су имале жељу да се то реши, али просто ништа нису урадиле и то је чињеница. Ми смо разговарали са родитељима, удружењима, различитим стручњацима и направили прве значајне кораке“, рекао је Стефановић говорећи о предлогу Закона о несталим бебама, али и о решењима која су изнађена поред овог закона.

Он је подсетио и да су, поред предлога Закона, МУП и Министарство правде заузели став у вези са истрагама о несталим бебама да се у овим случајевима ради о кривичном делу са продуженим трајањем што ће омогућити да се осумњичени могу кривично гонити и уколико је кривично дело почињено пре 30 година. Како је истакао, очекује да ће се Републичко јавно тужилаштво, које је свакако самостално, одлучити да на овај начин третира ове случајеве.

Министар је уједно закључио и да се плаши да се неће у сваком појединачном случају доћи до истине шта се догодило са децом, али да морамо покушати.

„На крају крајева једна од обавеза Републике Србије, које су установљене пресудом Европског суда за људска права, није само како то провејава у једном делу јавности да се исплате одштете. Суму од 10.000 евра као надокнаду за патње је досудио Европски суд, али и обавезу да се идентификује институција која није урадила свој посао, било да је припадала некадашњим СФРЈ, СРЈ, СЦГ, свеједно“ објаснио је министар, истичући да је то један сегмент, док су истраге о потенцијалним кривичним делима у овим случајевима други сегмент.

Посланика ЈС Ђорђе Косанић питао је да ли у наредном периоду треба покренути и промену Кривичног закона, баш што се тиче овог питања о несталим бебама. Стефановић је подсетио да је Кривични законик мењан прошле године у правцу пооштравања казни и да се већи део односио управо на кривична дела чије су жртве деца.

Мислим да са прошлогодишњим изменама Кривичног законика, којима су пооштрене казне и за дела где су деца жртве, можемо рећи да имамо добру казнену политику. Не искључујем могућност и о томе треба озбиљно размислити ни да имамо још измена у овом смислу у коме сте ви рекли, али бих волео и да судови, који јесу независни, чују потребе народа, не ни министара, ни посланика, ни политичара, да ослушну свој народ и да драконским казнама покажу да се као друштво никако не можемо ни помирити, ни сложити са неким ко се усуди да додирне неко од наше деце“ рекао је Стефановић, додајући да су и МУП и Министарство правде спремни да разговарамо о свакој од ових тема.