ИЗ извештаја британских служби са терена током рата у БиХ јасно се види да је британска влада била добро информисана, али је водила политички курс супротан оном који одговара истини. Тај документ нам дозвољава да кажемо знали сте, али сте поступили другачије, не само тада, већ и годинама касније када сте тражили резолуцију о геноциду у Сребреници.Ово је на одржаној трибини "Република Српска у светлу нових чињеница о грађанском рату у Београду" рекао Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедности у Бањалуци, позивајући се на недавно обелодањену документацију Министарства одбране Велике Британије.

У том материјалу се наводи да Сребреница није била демилитаризована зона, да су паушално одређивали број људи у Сребреници (од 40.000 до 70.000), и да су српском нападу на Сребреницу претходиле константне војне акције муслиманске 28. дивизије. Ћеранић је навео да Британија никада није била наклоњена Србима:

- Ми смо за њих мали Руси и тиме стратешки противник за спровођење њихових интереса на Балкану. Све што се и данас дешаваја на КиМ, у Црној Гори и БиХ, упућује на Лондон и њихову кухињу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Све што треба да знате о корона вирусу: Ово су ПИТАЊА и ОДГОВОРИ на најчешће недоумице у вези са "кинеским демоном"


Политиколог Александар Павић указао је да је добро што је документ објављен, иако он неће променити ниједну хашку пресуду:

- Доћи ће време када ће бити преиспитан и рад Хашког трибунала. Чињенице које су објављене нису нове, о њима је раније писано и у британским медијима, али све њихове владе се понашају као да то не знају. Сад видимо да је и њихов тадашњи премијер Џон Мејџор био обавештен да су нападу Срба на Сребреницу претходили тромесечни напади муслиманских снага јужно од енклаве.

Душан Павловић из Центра за истраживање злочина подвукао је да је од јануара до јула из Сребренице кренуло чак 95 напада и да је то место, уз Жепу, представљало сигурну зону армије БиХ.


ЗАБРАЊЕНА ХАШКА ПРАКСА

БРАНИЛАЦ генерала Ратка Младића у Хагу Бранко Лукић указао је да су сви Срби осуђени на основу удруженог злочиначког подухвата чија је теза "осуди све без обзира на кривицу":

- Какву је правду делио Трибунал довољно говори податак да је другим међународним судовима за Камбоџу и Либан и Међународном кривичном суду забрањено да примењују судску праксу Хашког трибунала.